1Јер године избројене навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити. 2 3Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји. 4Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају. 5Дај ми ко ће јамчити код тебе; ко је тај који ће се руковати са мном? 6Јер си од њихова срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити. 7Ко ласка пријатељима, његовијем ће синовима очи посахнути. 8Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима. 9Потамњело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сјен. 10Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемјере. 11Али ће се праведник држати својега пута, и ко је чистијех руку већма ће ојачати. 12А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама. 13Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу. 14Од ноћи начинише дан, и свјетлост је близу мрака. 15Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу простријети постељу себи. 16Гробу вичем: ти си отац мој; црвима: ти си мати моја, ти си сестра моја.