1Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља пријевару. 2 3А Јов одговори и рече: 4Слушао сам много таких ствари; сви сте досадни тјешиоци. 5Хоће ли бити крај празнијем ријечима? или шта те тјера да тако одговараш? 6И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом мјесту, гомилати на вас ријечи и махати главом на вас, 7Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих облакшало би бол ваш. 8Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене? 9А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој. 10Навукао си на ме мрштине за свједочанство; и моја мрша подиже се на ме, и свједочи ми у очи. 11Гњев његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сијева очима својима на ме. 12Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме. 13Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме. 14Бијах миран и затр ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за биљегу. 15Опколише ме његови стријелци, цијепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју. 16Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак. 17Сашио сам костријет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју. 18Лице је моје подбуло од плача, на вјеђама је мојим смртни сјен; 19Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста. 20Земљо, не криј крви што сам пролио, и нека нема мјеста викању мојему. 21И сада ето је на небу свједок мој, свједок је мој на висини. 22Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.