1А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац. 2 3Човјек рођен од жене кратка је вијека и пун немира. 4Као цвијет ниче, и одсијеца се, и бјежи као сјен, и не остаје. 5И на такога отвораш око своје, и мене водиш на суд са собом! 6Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико. 7Измјерени су дани његови, број мјесеца његовијех у тебе је; поставио си му међу, преко које не може пријећи. 8Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој. 9Јер за дрво има надања, ако се посијече, да ће се још омладити и да неће бити без изданака; 10Ако и остари у земљи коријен његов и у праху изумре пањ његов, 11Чим осјети воду, опет напупи и пусти гране као присад. 12А човјек умире изнемогао; и кад издахне човјек, гдје је? 13Као кад вода отече из језера и ријека опадне и усахне, 14Тако човјек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна својега. 15О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гњев твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! 16Кад умрије човјек, хоће ли оживјети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промјена. 17Зазваћеш, и ја ћу ти се одазвати; дјело руку својих пожељећеш. 18А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за гријех мој. 19Запечаћени су у тобоцу моји пријеступи, и завезујеш безакоња моја. 20Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стијена одвали с мјеста својега, 21И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човјечије обраћаш у ништа. 22Надвлађујеш га једнако, те одлази, мијењаш му лице и отпушташ га.