1Да пипају по мраку без видјела, и чини да тумарају као пијани. 2 3Ето, све је то видјело око моје, чуло ухо моје, и разумјело. 4Што ви знате, знам и ја, нијесам гори од вас. 5Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се. 6Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни љекари. 7О да бисте сасвијем мучали! били бисте мудри. 8Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих. 9Треба ли да говорите за Бога неправду или пријевару да говорите за њ? 10Треба ли да му гледате ко је? треба ли да се препирете за Бога? 11Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? хоћете ли га преварити као што се вара човјек? 12Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је. 13Величанство његово неће ли вас уплашити? и страх његов неће ли вас спопасти? 14Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата. 15Мучите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго. 16Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке? 17Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у њ, али ћу бранити путове своје пред њим. 18И он ће ми бити спасење, јер лицемјер неће изаћи преда њ. 19Слушајте добро бесједу моју, и нека вам уђе у уши што ћу исказати. 20Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав. 21Ко ће се прети са мном? да сад умукнем, издахнуо бих. 22Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица твојега. 23Уклони руку своју од мене, и страх твој да ме не страши. 24Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а ти ми одговарај. 25Колико је безакоња и гријеха мојих? покажи ми пријеступ мој и гријех мој. 26Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља својега? 27Хоћеш ли скршити лист који носи вјетар или ћеш гонити суху сламку, 28Кад ми пишеш грчине, и дајеш ми у нашљедство гријехе младости моје,