1Зато чујте намјеру Господњу што је наумио за Едомце и мисли његове што је смислио за становнике Теманске: заиста најмањи из стада развлачиће их, заиста ће опустјети стан с њима.
2Од праске падања њихова земља ће се трести, и вика ће се њима чути на црвеном мору.
3Гле, доћи ће и долетјеће као орао и рашириће крила своја над Восором, и биће срце у јунака Едомских као срце у жене која се порађа.
4За Дамаск. Посрами се Емат и Арфад, јер чу зле гласе; растопише се, страх је на мору, не може се умирити.
5Дамаск клону, обрати се да бјежи, дрхат га подузе, туга и болови освојише га као породиљу.
6Како се не остави славни град? град радости моје?
7Зато ће попадати младићи његови на улицама његовијем, и сви ће војници његови изгинути у онај дан, говори Господ над војскама.
8И распалићу огањ у зидовима Дамаштанским, и прождријеће дворе Вен-Ададове.
9За Кидар и за царства Асорска, која разби Навуходоносор цар Вавилонски, овако вели Господ: устаните, идите на Кидар, и затрите синове источне.
10Узеће им шаторе и стада, завјесе њихове и судове њихове и камиле њихове отеће, и викаће на њих страшно отсвуда.
11Бјежите, селите се далеко, заврите се дубоко, становници Асорски, говори Господ, јер је Навуходоносор цар Вавилонски намјерио намјеру против вас, и смислио мисао против вас.
12Устаните, идите к народу мирноме, који живи без страха, говори Господ, који нема врата ни пријеворница, живе сами.
13И камиле ће њихове бити плијен, и мноштво стоке њихове грабеж, и расијаћу их у све вјетрове, оне што се с краја стригу; и довешћу погибао на њих са свијех страна, говори Господ.
14И Асор ће бити стан змајевски, пустиња довијека: нико се неће ондје населити, нити ће се бавити у њему син човјечји.
15Ријеч Господња која дође Јеремији пророку за Елам, у почетку царовања Седекије цара Јудина, говорећи:
16Овако вели Господ над војскама: ево, ја ћу сломити лук Еламу, главну силу његову;
17И довешћу на Елам четири вјетра с четири краја небеса, и у све те вјетрове расијаћу их, тако да неће бити народа куда неће отићи прогнаници Еламски.
18И уплашићу Еламце пред непријатељима њиховијем, и пред онима који траже душу њихову; и пустићу зло на њих, жестину гњева својега, говори Господ, и пустићу за њима мач докле их не затрем.
19И намјестићу пријесто свој у Еламу, и истријебићу оданде цара и кнезове, говори Господ.
20Али у пошљедње вријеме повратићу робље Еламско, говори Господ.
21
22Ријеч коју рече Господ за Вавилон и за земљу Халдејску преко Јеремије пророка.
23Јавите народима и разгласите, подигните заставу, разгласите, не тајите, реците: узе се Вавилон, посрами се Вил, разби се Меродах; посрамише се идоли његови, разбише се гадни богови његови.
24Јер се народ подиже на њ са сјевера, који ће му земљу опустити, да неће бити никога да живи у њој; и људи и стока побјећи ће и отићи.
25У те дане и у то вријеме, говори Господ, доћи ће синови Израиљеви и синови Јудини заједно, ићи ће плачући и тражиће Господа Бога својега.
26Питаће за пут у Сион, и обративши се онамо рећи ће: ходите, сјединимо се с Господом завјетом вјечнијем, који се не заборавља.
27Народ је мој стадо изгубљено; пастири његови заведоше га, те лута по горама, иде с брда на хумове, заборавивши стан свој.
28Ко их нађе, прождираше их, и непријатељи њихови говорише: не ћемо бити криви, јер згријешише Господу, стану правде, Господу, наду отаца њиховијех.
29Бјежите из Вавилона и изидите из земље Халдејске и будите као овнови пред стадом.
30Јер, ево, ја ћу подигнути и довешћу на Вавилон збор великих народа из земље сјеверне, који ће се уврстати да се бију с њим, и узеће га; стријеле су им као у добра јунака, не враћају се празне.
31И земља ће се Халдејска оплијенити, сви који ће је плијенити наситиће се, говори Господ.
32Јер се веселисте, јер се радовасте плијенећи моје нашљедство; јер бјешњесте као јуница на трави и рзасте као јаки коњи.
33Мати се ваша осрамоти врло, родитељка ваша постидје се; ево биће пошљедња међу народима, пустиња, земља суха и пустош.
34Од гњева Господњега неће се у њој живјети, него ће сва опустјети; ко год прође мимо Вавилона, чудиће се и звиждаће ради свијех рана његовијех.
35Поставите се око Вавилона сви који натежете лук, стријељајте га, не жалите стријела; јер је сагријешио Господу.
36Вичите на њ унаоколо; пружа руку; темељи му падоше, зидови су му разваљени; јер је освета Господња; осветите му се; како је чинио, онако му чините.
37Истријебите из Вавилона сијача и онога који маше српом о жетви; од мача насилникова нека се врати сваки своме народу, и сваки у своју земљу нека бјежи.
38Израиљ је стадо разагнано, лавови га расплашише; најприје га једе цар Асирски, а послије му кости изломи Навуходоносор цар Вавилонски.
39Зато овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: ево, ја ћу походити цара Вавилонскога и земљу његову, као што сам походио цара Асирскога.
40И повратићу Израиља у торове његове, и пашће по Кармилу и Васану; и по гори Јефремовој и Галаду ситиће се душа његова.
41У оне дане и у оно вријеме, говори Господ, тражиће се безакоње Израиљево, али га неће бити; и гријеси Јудини, али се неће наћи, јер ћу опростити онима које оставим.
42Изиди на земљу Мератајимску и на становнике Фекодске; затри и истријеби иза њих, говори Господ, и учини све како ти заповиједим.
43Вика је убојна у земљи и полом велик.
44Како се сломи и скрши маљ цијеле земље? како Вавилон поста чудо међу народима?
45Ја ти метнух замку, Вавилоне, и ти се ухвати не дознавши, нашао си се и ухватио си се, јер си се заратио с Господом.
46Господ отвори ризницу своју и извади оружје гњева својега; јер је то дјело Господа Господа над војскама у земљи Халдејској.
47Ходите на њу с краја земље, отворите житнице њезине; газите је као стогове, и потрите је да не остане од ње остатка.
48Покољите мачем све теоце њезине, нека сиђу на заклање; тешко њима! јер дође дан њихов, вријеме похођења њихова.
49Чује се глас онијех који бјеже и који утекоше из земље Вавилонске да јаве у Сиону освету Господа Бога нашега, освету двора његова.
50Сазовите на Вавилон мноштво; сви који натежете лук, станите у око према њему унаоколо да не утече ниједан, платите му по дјелима његовијем; како је чинио, онако му учините, јер се је супрот Господу узносио, супрот свецу Израиљеву.
51Зато ће младићи његови пасти по улицама његовијем, и сви ће војници његови изгинути у онај дан, говори Господ.
52Ево мене на тебе, поносити, говори Господ Господ над војскама, јер дође дан твој, вријеме да те походим.
53Поносити ће се спотаћи и пасти, и неће бити никога да га подигне; и распалићу огањ у градовима његовијем, и спалиће сву околину његову.
54Овако вели Господ над војскама: сила се чини синовима Израиљевим и синовима Јудинијем; који их заробише, држе их, неће да их пусте.
55Избавитељ је њихов силан, име му је Господ над војскама,он ће доиста бранити ствар њихову да умири земљу и смете становнике Вавилонске.
56Мач на Халдејце, говори Господ, и на становнике Вавилонске и на кнезове његове и на мудраце његове.
57Мач на лаже његове, и полудјеће; мач на јунаке његове, и препашће се.
58Мач на коње његове, и на кола његова и на сву мјешавину што је усред њега, и постаће као жене; мач на благо његово, и разграбиће се.
59Суша на воде његове, и усахнуће, јер је земља идолска, и око лажнијех богова лудују.
60Зато ће се ондје настанити дивље звијери и буљине, и сове ће ондје становати; и неће се населити довијека и неће се у њој живјети нигда.
61Као кад Господ затр Содом и Гомор и сусједство њихово, говори Господ, неће се нико ондје населити, нити ће се бавити у њој син човјечји.
62Ево, народ ће доћи са сјевера, велик народ, и цареви силни подигнуће се од крајева земаљских.
63Лук и копље носиће, жестоки ће бити, нити ће жалити; глас ће им као море бучати и јахаће на коњма, спремни као јунаци за бој, на тебе, кћери Вавилонска.
64Цар Вавилонски кад чује глас о њима, клонуће му руке, туга ће га спопасти и болови као породиљу.