1Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат, 2И на Девон и на Невон и на Вет-Девлатајим, 3И на Киријатајим и на Вет-Гамул и на Вет-Меон, 4И на Кериот и на Восору, и на све градове земље Моавске, који су далеко и који су близу. 5Одбијен је рог Моаву, и мишица се његова сломи, говори Господ. 6Опојте га, јер се подигао на Господа; нека се ваља Моав у бљувотини својој, и буде и он потсмијех. 7Јер није ли теби Израиљ био потсмијех? је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш? 8Оставите градове и населите се у стијени, становници Моавски, и будите као голубица која се гнијезди у крају и расјелини. 9Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обијест његову. 10Знам ја, говори Господ, обијест његову; али неће бити тако; лажи његове неће учинити ништа. 11Зато ћу ридати за Моавом, викати за свијем Моавом, уздисаће се за онима у Кир-Ересу. 12Више него за Јазиром плакаћу за тобом, лозо Сивамска; одводе твоје пријеђоше море, допријеше до мора Јазирскога; затирач нападе на љетину твоју и на бербу твоју. 13И радост и весеље отиде с роднога поља, из земље Моавске, и учиних те неста у кацама вина; нико неће газити пјевајући; пјесма неће се више пјевати. 14Од вике Есевонске, која доприје до Елеале, подигоше вику до Јасе, од Сигора до Оронајима, као јуница од три године, јер ће и вода Нимримских нестати. 15И учинићу, говори Господ, да не буде Моаву човјека који би приносио жртву на висини и кадио боговима својим. 16Зато ће срце моје пиштати за Моавом као свирала, и срце ће моје пиштати као свирала за људима у Кир-Ересу, јер ће му сва течевина пропасти. 17Јер ће све главе бити ћелаве и све браде обријане, и све руке изрезане, и око бедара костријет. 18На свијем крововима Моавовијем и по улицама његовијем биће сам плач, јер ћу разбити Моава као суд на ком нема милине, говори Господ. 19Ридајте: како је сатрвен! како Моав обрну плећи срамотан? и поста Моав потсмијех и страхота свјема који су око њега. 20Јер овако говори Господ: ево, као орао долетјеће и рашириће крила своја над Моавом. 21Кериот је покорен и тврда се мјеста заузеше, и срца ће у јунака Моавовијех бити у онај дан као срце у жене која се порађа. 22И Моав ће се истријебити да не буде народ, јер се подиже на Господа. 23Страх и јама и замка око тебе је, становниче Моавски, говори Господ. 24Ко утече од страха, паше у јаму, а ко изљезе из јаме, ухватиће се у замку; јер ћу пустити на њега, на Моава, годину похођења њихова, говори Господ. 25У сјену Есевонском уставише се који бјежаху од силе; али ће огањ изаћи из Есевона и пламен исред Сиона, и опалиће крај Моаву и тјеме немирницима. 26Тешко теби, Моаве, пропаде народ Хамосов, јер синове твоје заробише, и кћери твоје одведоше у ропство. 27Али ћу повратити робље Моавово у пошљедње вријеме, говори Господ. Довде је суд Моаву. 28 29За синове Амонове: овако вели Господ: зар Израиљ нема синова? зар нема нашљедника? зашто Малхом наслиједи земљу Гадову? и зашто се народ његов насели у његовијем градовима? 30Зато ево иду дани, говори Господ, кад ћу учинити да се чује вика убојна у Рави синова Амоновијех, и она да буде гомила развалина, и села њезина попаљена огњем; и Израиљ ће обладати онима који бјеху њим обладали, говори Господ. 31Ридај Есевоне, јер је Гај опустошен; вичите села Равска; припашите око себе костријет, наричите и трчите око плотова; јер ће Малхом отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа. 32Што се хвалиш долинама? Растопила се долина твоја, кћери одметницо! која се уздаш у благо своје: ко би ударио на ме? 33Ево ја ћу пустити на те страх отсвуда унаоколо, говори Господ Господ над војскама, и распршаћете се сви, и неће бити никога да сакупи бјежан. 34Али ћу послије повратити робље синова Амоновијех, говори Господ. 35За Едома, овако вели Господ над војскама: зар нема више мудрости у Теману? неста ли свјета разумнима? ишчиље ли мудрост њихова? 36Бјежите, обратите плећи, заврите се дубоко, становници Дедански, јер ћу пустити на Исава погибао његову у вријеме кад ћу га походити. 37Да ти дођу берачи, не би ли ти оставили пабирака? да дођу лупежи ноћу, не би ли однијели колико им је доста? 38Али ја оголузних Исава, открих потаје његове да се не може сакрити; пропаде сјеме његово, браћа његова и сусједи његови, нико не оста. 39Остави сироте своје, ја ћу им живот сачувати, и удовице твоје нека се уздају у ме. 40Јер овако вели Господ: ево, који не би требало да пију из чаше, доиста ће пити; а ти ли ћеш остати без кара? нећеш остати без кара, него ћеш зацијело пити. 41Јер собом се заклињем, говори Господ, да ће Восора бити пустош, руг, чудо и проклетство, и сви ће градови њезини бити пустиња вјечна. 42Чух глас од Господа, и гласник би послан к народима да рече: скупите се и идите на њу, и дигните се у бој. 43Јер гле, учинићу те да будеш мали међу народима и презрен међу људима. 44Обијест твоја и поноситост срца твојега превари тебе, који живиш у расјелинама каменијем и држиш се високих хумова; да начиниш себи гнијездо високо као орао, и оданде ћу те свалити, говори Господ. 45И земља ће Едомска бити пустиња, ко прође мимо њу, свак ће се чудити и звиждати ради свијех рана њезинијех. 46Као кад се затр Содом и Гомор и сусједство њихово, вели Господ, неће се населити ондје нико нити ће се бавити ондје син човјечји.