1А сада овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: зашто сами себи чините тако велико зло да истријебите из Јуде људе и жене, дјецу и која сисају, да не остане у вас остатка, 2Гњевећи ме дјелима руку својих, кадећи другим боговима у земљи Мисирској, у коју дођосте да се станите да бисте се истријебили и постали клетва и руг у свијех народа на земљи. 3Јесте ли заборавили зла отаца својих и зла царева Јудинијех и зла жена њиховијех, и своја зла и зла жена својих, која чинише у земљи Јудиној и по улицама Јерусалимским? 4Не покорише се до данас нити се побојаше, нити ходише по мом закону и уредбама мојим, које ставих пред вас и пред оце ваше. 5Зато овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу вам обратити лице своје на зло, да истријебим све Јудејце. 6И узећу остатак Јудин, који окрену лице своје да иде у земљу Мисирску да се ондје стани, и изгинуће сви; у земљи ће Мисирској пасти и изгинути од мача и од глади, мало и велико, изгинуће од мача и од глади, и биће уклин и чудо и проклетство и руг. 7И походићу оне који наставају у земљи Мисирској, као што сам походио Јерусалим, мачем, глађу и помором; 8И ниједан од остатка Јудина, што отидоше у земљу Мисирску да се ондје стане, неће утећи нити се избавити да се врате у земљу Јудину, у коју се желе вратити да се населе; јер се неће вратити, осим који побјегну. 9Тада одговорише Јеремији сви људи који знађаху да жене њихове каде другим боговима, и све жене, којих стајаше ондје велик збор, и сав народ што живљаше у земљи Мисирској, у Патросу, говорећи: 10Што нам каза у име Господње, нећемо те послушати; 11Него ћемо чинити све што је изашло из наших уста кадећи царици небеској и љевајући јој наљеве, као што смо чинили ми и оци наши, цареви наши и кнезови наши по градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским, јер бијасмо сити хљеба и бијаше нам добро и зла не виђасмо. 12А од кад престасмо кадити царици небеској и љевати јој наљеве, ништа немамо и гинемо од мача и од глади. 13И кад кадимо царици небеској и љевамо јој наљеве, еда ли јој без главара својих печемо колаче служећи јој и љевамо јој наљеве? 14Тада рече Јеремија свему народу, људима и женама, и свему народу, који му онако одговорише, говорећи: 15Еда ли се не опомену Господ када, којим кадисте у градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимском ви и оци ваши, цареви ваши и кнезови ваши и народ земаљски? и не дође ли му у срце? 16И не може Господ више подносити злоће дјела ваших и гадова које чинисте, те земља ваша поста пустош и чудо и проклетство, да нико не живи у њој, како се види данас. 17Зато што кадисте и што гријешисте Господу и не слушасте гласа Господњега, и по закону његову и уредбама његовијем и свједочанствима његовијем не ходисте, зато вас задеси ово зло, како се види данас. 18Још рече Јеремија свему народу и свијем женама: чујте ријеч Господњу, сви Јудејци, који сте у земљи Мисирској. 19Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев говорећи: ви и жене ваше рекосте устима својим и рукама својим извршисте говорећи: извршиваћемо завјете своје што завјетовасмо кадећи царици небеској и љевајући јој наљеве. Доиста испунисте завјете своје и извршисте. 20Зато чујте Јудејци ријеч Господњу, сви Јудејци који станујете у земљи Мисирској: ево, ја се заклињем великим именом својим, вели Господ, да се име моје неће више изрицати устима ниједнога Јудејца у свој земљи Мисирској да би рекао: тако да је жив Господ Господ! 21Ево, ја ћу пазити на њих зла ради, не добра ради, и Јудејци који су у земљи Мисирској сви ће гинути од мача и од глади, докле их не буде ниједнога. 22А који утеку од мача, вратиће се из земље Мисирске у земљу Јудину, мало њих, јер сав остатак Јудин, што отидоше у земљу Мисирску да се ондје настане, познаће чија ће се ријеч навршити, моја или њихова. 23А ово да вам је знак, говори Господ, да ћу вас походити на том мјесту да знате да ће се доиста испунити ријечи моје вама на зло; 24Овако вели Господ: ево, ја ћу дати Фараона Вафрија цара Мисирскога у руке непријатељима његовијем и у руке онијем који траже душу његову, као што сам дао Седекију цара Јудина у руке Навуходоносору цару Вавилонском, непријатељу његову и који тражаше душу његову. 25 26Ријеч коју рече Јеремија пророк Варуху сину Ниријину, кад писаше ове ријечи у књигу из уста Јеремијинијех, четврте године Јоакима сина Јосијина, говорећи: 27Овако вели Господ Бог израиљев за тебе, Варуше: 28Рекао си: тешко мени! јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим. 29Реци му ово: овако вели Господ: ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. 30А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи; јер ево, ја ћу пустити зло на свако тијело, говори Господ; али ћу теби дати душу твоју мјесто плијена у свијем мјестима, куда отидеш. 31 32Ријеч Господња која дође Јеремији пророку за народе: 33За Мисирце, за војску Фараона Нехаона цара Мисирскога, која бијаше на реци Ефрату код Харкемиса, и разби је Навуходоносор цар Вавилонски четврте године Јоакима сина Јосијина цара Јудина. 34Приправите штите и штитиће, и идите у бој; 35Прежите коње, и појашите, коњици; поставите се са шљемовима; утрите копља, облачите се у оклопе. 36Зашто их видим гдје се поплашише, враћају се натраг, јунаци њихови поломише се и бјеже без обзира? Страх је отсвуда, говори Господ. 37Да не утече лаки, нити се избави јаки; да се на сјеверу на бријегу ријеке Ефрата спотакну и падну. 38Ко је то што се диже као поток, и воде му се колебају као ријеке? 39Мисир се диже као поток и његове се воде колебају као ријеке; и вели: идем, покрићу земљу, затрћу град и оне који живе у њему. 40Излазите, коњи, бјесните, кола; и нека изађу јунаци, Хуси и Фуди, који носе штитове, и Лудеји, који носе и натежу лук. 41Јер је овај дан Господу Господу над војскама дан освете, да се освети непријатељима својим; мач ће их прождријети и наситиће се и опиће се крвљу њиховом; јер ће бити жртва Господа Господа над војскама у земљи сјеверној на ријеци Ефрату. 42Изиди у Галад и узми балсама, дјевојко кћери Мисирска; залуду су ти многи лијекови, нећеш се излијечити. 43Народи чуше срамоту твоју, и вике твоје пуна је земља, јер се спотичу јунак о јунака, те обојица падају. 44Ријеч коју рече Господ Јеремији пророку о доласку Навуходоносора цара Вавилонскога да потре земљу Мисирску: 45Јавите у Мисиру, и огласите у Мигдолу, огласите и у Нофу и у Тафнесу, и реците: стани и приправи се, јер мач прождрије што је око тебе. 46Зашто се поваљаше јунаци твоји? Не стоје, јер их Господ обара. 47Чини, те се многи спотичу и падају један на другога, и говоре: устани да се вратимо к народу својему и на постојбину своју испред мача насилникова.