1А послије десет дана дође ријеч Господња Јеремији;
2Те сазва Јоанана сина Каријина и све војводе што бијаху с њим, и сав народ, мало и велико,
3И рече им: овако вели Господ Бог Израиљев, ка којему ме посласте да изнесем преда њ молбу вашу:
4Ако останете у овој земљи, сазидаћу вас, и нећу вас разорити, и насадићу вас и нећу вас истријебити; јер ми је жао са зла које сам вам учинио.
5Не бојте се цара Вавилонскога, којега се бојите; не бојте га се, говори Господ, јер сам ја с вама да вас сачувам и да вас избавим из његове руке.
6И учинићу вам милост да се смилује на вас, и врати вас у земљу вашу.
7Ако ли речете: нећемо да останемо у тој земљи, не слушајући гласа Господа Бога својега
8Говорећи: не, него идемо у земљу Мисирску, да не видимо рата и гласа трубнога не чујемо и не будемо гладни хљеба, и ондје ћемо се населити,
9Онда чујте ријеч Господњу, који сте остали од Јуде; овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ако ви окренете лице своје да идете у Мисир и отидете да се населите ондје,
10Ондје ће вас у земљи Мисирској стигнути мач којега се бојите, и глад, ради које се бринете, гониће вас ондје у Мисиру и ондје ћете помријети.
11И сви људи који су окренули лице своје да иду у Мисир да се ондје населе, изгинуће од мача и од глади и од помора, и ни један их неће остати нити ће који утећи од зла које ћу пустити на њих.
12Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: као што се гњев мој и јарост моја изли на становнике Јерусалимске, тако ће се излити гњев мој на вас, ако отидете у Мисир, и бићете уклин и чудо и клетва и руг, и нећете више видјети овога мјеста.
13Господ вам говори, останци Јудини! не идите у Мисир. Знајте да вам ја свједочим данас.
14Јер варасте душе своје кад ме посласте ка Господу Богу својему рекавши: помоли се за нас Господу Богу нашему, и како рече Господ Бог наш, јави нам и учинићемо.
15А кад вам јавих данас, нећете да послушате гласа Господа Бога својега нити ишта што ми заповједи за вас.
16Знајте дакле да ћете изгинути од мача и од глади и од помора на мјесту куда сте ради отићи да се станите.
17
18А кад изговори Јеремија свему народу све ријечи Господа Бога њихова, које му Господ Бог њихов заповједи за њих, све те ријечи,
19Тада Азарија син Осајин и Јоанан син Каријин и сви они људи охоли рекоше Јеремији говорећи: није истина што говориш; није те послао Господ Бог наш да нам кажеш: не идите у Мисир да се ондје станите.
20Него Варух син Ниријин подговара те на нас да нас преда у руке Халдејцима да нас погубе или да нас преселе у Вавилон.
21И тако Јоанан син Каријин и све војводе и сав народ не послушаше гласа Господњега да остану у земљи Јудиној.
22Него Јоанан син Каријин и све војводе узеше сав остатак Јудин који се бијаше вратио да живи у земљи Јудиној из свијех народа у које бијаху разагнани,
23Људе и жене и дјецу и кћери цареве, и све душе што бијаше оставио Невузардан заповједник стражарски с Годолијом сином Ахикама сина Сафанова, и Јеремију пророка и Варуха сина Ниријина,
24И отидоше у земљу Мисирску, јер не послушаше гласа Господњега; и дођоше до Тафнеса.
25И дође ријеч Господња Јеремији у Тафнесу говорећи:
26Узми у руке великога камења, и покриј га калом у пећи за опеке што је на вратима дома Фараонова у Тафнесу да виде Јудејци;
27И реци им: овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу послати и довести Навуходоносора цара Вавилонскога слугу својега, и метнућу пријесто његов на ово камење које сакрих, и разапеће царски шатор свој на њему.
28Јер ће доћи и затрти земљу Мисирску; ко буде за смрт отићи ће на смрт, ко за ропство, у ропство, ко за мач, под мач.