1И тако дође Јеремија ка Годолији сину Ахикамову у Миспу, и оста с њим у народу, који још оста у земљи.
2А све војводе што бјеху у пољу и људи њихови кад чуше да је цар Вавилонски поставио Годолију сина Ахикамова над земљом, и да је на њему оставио људе и жене и дјецу између сиромашнога народа у земљи, који не би одведен у Вавилон.
3Дођоше у Миспу ка Годолији Исмаило син Нетанијин и Јоанан и Јонатан синови Каријини, и Сераја син Тануметов, и синови Јофије Нетофаћанина, и Језанија син некога Махаћанина, они и људи њихови.
4И закле се Годолија син Ахикама сина Сафанова њима и људима њиховијем говорећи: не бојте се службе Халдејцима; останите у земљи, и служите цару Вавилонском, и добро ће вам бити.
5А ја ево ћу стајати у Миспи да дочекујем Халдејце који ће долазити к нама; а ви берите винограде и воће и уље, и остављајте у судове своје, и стојте у градовима својим које држите.
6Тако и сви Јудејци, који бијаху међу Моавцима и синовима Амоновијем и Едомцима и по свијем земљама, чувши да је цар Вавилонски оставио остатак у Јудеји и поставио над њима Годолију сина Ахикама сина Сафанова,
7Вратише се сви Јудејци из свијех мјеста куда бијаху разагнани, и дођоше у земљу Јудину ка Годолији у Миспу, и набраше вина и воћа врло много.
8А Јоанан син Каријин и све војводе што бјеху у пољу дођоше ка Годолији у Миспу,
9И рекоше му: знаш ли да је Валис цар синова Амоновијех послао Исмаила сина Нетанијина да те убије? Али им не повјерова Годолија син Ахикамов.
10Тада Јоанан син Каријин рече Годолији насамо у Миспи говорећи: идем да убијем Исмаила сина Нетанијина, нико неће дознати. Зашто да те убије и да се расију сви Јудејци који су се скупили око тебе и да пропадне остатак Јудин?
11Али Годолија син Ахикамов рече Јоанану сину Каријину: немој то чинити, јер није истина што кажеш за Исмаила.
12
13А седмога мјесеца дође Исмаило син Нетаније сина Елисамина, царскога рода, и кнезови цареви, десет људи с њим, ка Годолији сину Ахикамову у Миспу, и једоше ондје у Миспи с њим.
14Потом уста Исмаило син Нетанијин и десет људи што бијаху с њим, и убише мачем Годолију сина Ахикама сина Сафанова; тако погубише онога кога бјеше поставио цар Вавилонски над земљом.
15И све Јудејце који бијаху с њим, с Годолијом, у Миспи, и Халдејце који се затекоше ондје, војнике, поби Исмаило.
16А сјутрадан пошто уби Годолију, док још нико не дозна,
17Дођоше људи из Сихема, из Силома и из Самарије, осамдесет људи, обријане браде и раздртијех хаљина и испарани по тијелу, и имаху у рукама дар и кад, да принесу у дом Господњи.
18Тада Исмаило син Нетанијин изиде им на сусрет из Миспе и иђаше плачући, и сретавши се с њима рече им: ходите ка Годолији сину Ахикамову.
19А кад дођоше усред града, покла их Исмаило син Нетанијин с људима који бијаху с њим и баци их у јаму.
20А међу њима се нађе десет људи који рекоше Исмаилу: немој нас погубити, јер имамо сакривено благо у пољу, пшенице и јечма и уља и меда. И остави их, и не поби их с браћом њиховом.
21А јама у коју побаца Исмаило сва тјелеса људи које поби уз Годолију бијаше она коју начини цар Аса бојећи се Васе цара Израиљева; и Исмаило син Нетанијин напуни је побијенијех људи.
22И зароби Исмаило сав остатак народа што бијаше у Миспи, кћери цареве и сав народ што бјеше остао у Миспи, над којим бјеше поставио Невузардан заповједник стражарски Годолију сина Ахикамова; и заробивши их Исмаило син Нетанијин пође да пријеђе к синовима Амоновијем.
23Али Јоанан син Каријин и све војводе што бијаху с њим чуше све зло што учини Исмаило син Нетанијин.
24Тада узеше све своје људе и пођоше да ударе на Исмаила сина Нетанијина, којега нађоше код велике воде у Гаваону.
25И сав народ што бјеше с Исмаилом кад видје Јоанана сина Каријина и све војводе што бјеху с њим, обрадова се,
26И сав народ што Исмаило зароби из Миспе обрну се и отиде к Јоанану сину Каријину.
27А Исмаило син Нетанијин побјеже с осам људи од Јоанана, и отиде к синовима Амоновијем.
28И тако Јоанан син Каријин и све војводе што бијаху с њим узеше сав остатак народа што повратише од Исмаила сина Нетанијина, који убив Годолију сина Ахикамова бјеше их одвео из Миспе, војнике и жене и дјецу и дворане, и одведоше их из Гаваона;
29И отишавши стадоше у гостионици Химамовој код Витлејема, да би отишли и прешли у Мисир,
30Ради Халдејаца, јер их се бојаху, што Исмаило син Нетанијин уби Годолију сина Ахикамова, којега бјеше поставио цар Вавилонски над земљом.