1Тада Јеремија рече Седекији: овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: ако отидеш ка кнезовима цара Вавилонскога, жива ће остати душа твоја, и град овај неће изгорјети огњем, и тако ћеш остати у животу ти и дом твој.
2Ако ли не отидеш ка кнезовима цара Вавилонскога, овај ће град бити предан у руке Халдејцима, који ће га спалити огњем, и ти нећеш утећи из руку њиховијех.
3А цар Седекија рече Јеремији: ја се бојим Јудејаца који су пребјегли ка Халдејцима, да ме не предаду у њихове руке, те ће ми се наругати.
4А Јеремија рече: неће те предати; послушај глас Господњи, који ти ја говорим, и добро ће ти бити и жива ће бити твоја душа.
5Ако ли нећеш да изидеш, ово је што ми показа Господ:
6Гле, све жене које су остале у дому цара Јудина, одвешће се ка кнезовима цара Вавилонскога, и оне ће рећи: наговорише те и преварише те пријатељи твоји; ноге ти се увалише у глиб, а они се повукоше натраг.
7Све жене твоје и синови твоји одвешће се Халдејцима, и ти нећеш утећи из руку њиховијех; него ћеш допасти у руке цару Вавилонском, и овај ће град изгорјети огњем.
8Тада рече Седекија Јеремији: нико да не дозна за те ријечи, да не погинеш.
9Ако ли кнезови чувши да сам говорио с тобом дођу к теби и реку ти: кажи нам шта си говори цару, немој тајити од нас, па те нећемо погубити, и шта је цар теби говорио?
10Реци им: ја припадох к цару молећи се да ме не пошље натраг у дом Јонатанов да умрем ондје.
11И дођоше сви кнезови к Јеремији и питаше га; а он им одговори сасвијем како му заповједи цар. И оканише га се, јер не дознаше ништа од тога.
12А Јеремија оста у тријему од тамнице до дана кад узеше Јерусалим; и он бијаше ондје кад узеше Јерусалим.
13
14Девете године Седекије цара Јудина мјесеца десетога дође Навуходоносор цар Вавилонски са свом војском својом на Јерусалим и стаде га бити.
15Једанаесте године Седекијине мјесеца четвртога, деветога дана тога мјесеца провалише у град.
16И уђоше сви кнезови цара Вавилонскога, и стадоше код средњих врата Нергал-саресер, Самгарневон, Сарсехим, старјешина над дворанима, Нергал-саресер, старјешина над врачима, и сви други кнезови цара Вавилонскога.
17А кад их видје Седекија цар Јудин и сви војници, побјегоше и изидоше ноћу из града покрај врта царскога на врата међу два зида; и иђаху преко поља.
18А војска Халдејска гоњаше их, и стиже Седекију у пољу Јерихонском, и ухвативши га доведоше га к Навуходоносору цару Вавилонском у Ривлу у земљи Ематској, те му суди.
19И закла цар Вавилонски синове Седекијине у Ривли на његове очи, и све знатне људе од Јуде покла цар Вавилонски.
20Иза тога Седекији ископа очи, и свеза га у двоје вериге мједене, да га одведе у Вавилон.
21А дом царев и домове народне попалише Халдејци огњем, и зидове Јерусалимске раскопаше.
22А остатак народа што оста у граду и пребјеге који пребјегоше к њему, остатак народа што бјеше остао, одведе Невузардан заповједник стражарски у Вавилон.