1И посла цар Седекија Јеухала сина Селемијина, и Софонију сина Масијина свештеника к Јеремији пророку, те му рекоше: помоли се за нас Господу Богу нашему. 2И Јеремија иђаше међу народ и још га не бјеху метнули у тамницу. 3И војска Фароанова изиде из Мисира, а Халдејци који бијаху Јерусалим чувши глас о њој отидоше од Јерусалима. 4А ријеч Господња дође Јеремији пророку говорећи: 5Овако вели Господ Бог Израиљев: овако реците цару Јудину, који вас је послао к мени да ме питате: ево војска Фараонова која пође вама у помоћ, вратиће се у своју земљу, у Мисир. 6А Халдејци ће опет доћи и опколиће тај град и узеће га и спалиће га огњем. 7Овако вели Господ: не варајте се говорећи: отићи ће од нас Халдејци; јер неће отићи. 8И да побијете сву војску Халдејску, која ће се бити с вама, и да их остане неколико рањеника, и они ће устати из својих шатора и спалити тај град огњем. 9А кад отиде војска Халдејска од Јерусалима ради војске Фараонове, 10Изиде Јеремија из Јерусалима да би отишао у земљу Венијаминову и уклонио се оданде међу народ. 11Али кад бијаше на вратима Венијаминовијем, ондје бијаше старјешина стражарски по имену Јереја син Селемије сина Ананијина, те ухвати Јеремију пророка говорећи: ти бјежиш ка Халдејцима. 12А Јеремија рече: није истина, не бјежим ка Халдејцима. Али га не хтје слушати, него ухвати Јереја Јеремију и одведе ка кнезовима. 13А кнезови се разгњевише на Јеремију, и избише га, и метнуше га у тамницу у кући Јонатана писара, јер од ње бијаху начинили тамницу. 14А кад Јеремија уљезе у јаму, у тамницу, оста ондје дуго времена. 15Потом посла цар Седекија, те га извади, и упита га у својој кући насамо, и рече му говорећи: има ли ријеч од Господа? А Јеремија рече: има. Још рече: бићеш предан у руке цару Вавилонскому. 16Потом рече Јеремија цару Седекији: шта сам ти скривио или слугама твојим или тому народу, те ме метнусте у тамницу?