1Ти дакле опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповиједити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима. 2Јер ево ја те постављам данас као тврд град и као ступ гвозден и као зидове мједене свој овој земљи, царевима Јудинијем и кнезовима његовијем и свештеницима његовијем и народу земаљском. 3Они ће ударити на те, али те не ће надвладати, јер сам ја с тобом, вели Господ, да те избављам. 4 5Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 6Иди и вичи Јерусалиму да чује и говори: овако вели Господ: опомињем те се по милости у младости твојој и по љубави о вјеридби твојој, кад иђаше за мном по пустињи, и по земљи гдје се не сије. 7Израиљ бјеше светиња Господу и првина од родова његовијех; који је јеђаху сви бијаху криви, зло долажаше на њих, вели Господ. 8Чујте ријеч Господњу, доме Јаковљев и све породице дома Израиљева. 9Овако вели Господ: каку неправду нађоше оци ваши у мене, те отступише од мене, и присташе за ништавилом, и посташе ништави? 10И не рекоше: гдје је Господ који нас је извео из земље Мисирске, који нас је водио по пустињи, по земљи пустој и пуној пропасти, по земљи сухој и гдје је сјен смртни, по земљи преко које нико није ходио и у којој нико није живио? 11И кад вас доведох у земљу родну да једете род њезин и добра њезина, дошавши оскврнисте земљу моју и од нашљедства мојега начинисте гад. 12Свештеници не рекоше: гдје је Господ? И који се баве законом не познаше ме, и пастири одусташе ме, и пророци пророковаше Валом и идоше за стварима залуднијем. 13Зато ћу се још прети с вама, вели Господ, и са синовима синова ваших прећу се. 14Јер прођите острва Китимска и видите, и пошљите у Кидар, и разгледајте добро, и видите је ли било тако што: 15Је ли који народ промијенио богове, ако и нијесу богови? а мој народ промијени славу своју на ствар залудну. 16Чудите се томе, небеса, и згрозите се и упропастите се! вели Господ. 17Јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде. 18Је ли Израиљ роб? је ли роб у кући рођен? зашто поста грабеж? 19Рикаше на њ лавићи и дизаше глас свој, и обратише земљу његову у пустош; градови су му попаљени, те нема никога да живи у њима. 20И синови Нофски и Тафнески опасоше ти тјеме. 21Нијеси ли то сам себи учинио оставив Господа Бога својега кад те вођаше путем? 22А сада што ће ти пут Мисирски да пијеш воде Сиорске? што ли ће ти пут Асирски да пијеш воде из ријеке? 23Твоја ће те злоћа покарати и твоје ће те одметање прекорити. Познај дакле и види да је зло и горко што си оставио Господа Бога својега и што нема страха мојега у теби, вели Господ Господ над војскама. 24Јер давно изломих јарам твој и раскидох свезе твоје, и ти рече: нећу бити слуга; а на сваки високи хум и под свако зелено дрво идеш да се курваш. 25Ја те посадих лозу изабрану, све сјеме истинито; па како ми се промијени и изметну се одвода од туђе лозе? 26Да се измијеш салитром и узмеш много сапуна, опет ће се познавати безакоње твоје преда мном, вели Господ Господ. 27Како можеш рећи: нијесам се оскврнио, нијесам ишао за Валима? Погледај пут свој по долу; познај шта си учинила, брза камило, која остављаш знаке на својим путовима. 28Као дивља магарица, која је навикла на пустињу и по жељи душе своје вуче у се вјетар, кад навали, ко ће је вратити? који је траже неће се уморити, наћи ће је у мјесецу њезину. 29Чувај ногу своју, да није боса, и грло своје, да не жедни. Али ти велиш: од тога нема ништа; не, јер љубим туђе, и за њима ћу ићи. 30Као што се лупеж посрами кад се ухвати, тако ће се посрамити дом Израиљев, они цареви њихови, кнезови њихови, и свештеници њихови и пророци њихови, 31Који говоре дрвету: ти си отац мој; и камену: ти си ме родио; јер ми окренуше леђа а не лице; а кад су у невољи говоре: устани и избави нас.