1И послушасмо глас Јонадава сина Рихавова оца својега у свему што нам заповиједи да не пијемо вина свега вијека својега, ни ми ни наше жене, ни синови наши ни кћери наше,
2Ни да градимо кућа да у њима живимо, ни да имамо винограда ни њиве ни усјева.
3Него живимо у шаторима, и слушамо и чинимо све како нам је заповједио Јонадав отац наш.
4А кад дође Навуходоносор цар Вавилонски у ову земљу, рекосмо: хајде да отидемо у Јерусалим испред војске Халдејске и војске Сирске; и тако остасмо у Јерусалиму.
5Тада дође ријеч Господња Јеремији говорећи:
6Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: иди реци Јудејцима и Јерусалимљанима: зар нећете да примите науке да слушате ријечи моје? говори Господ.
7Извршују се ријечи Јонадава сина Рихавова, који забрани синовима својим да не пију вина, и не пију вина до данас, него слушају заповијест оца својега; а ја вам говорих зарана једнако, а ви ме не послушасте.
8И слах к вама све слуге своје пророке зарана једнако говорећи: вратите се сваки са свога пута злога, и поправите дјела своја и не идите за другим боговима служећи им, пак ћете остати у земљи коју сам дао вама и оцима вашим, али не пригнусте уха својега нити ме послушасте.
9Да, синови Јонадава сина Рихавова извршују заповијест оца својега што им је заповиједио, а тај народ не слуша мене.
10Зато овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: ево, ја ћу пустити на Јуду и на све становнике Јерусалимске све зло што изрекох за њих; јер им говорих а они не послушаше, и звах их а они се не одазваше.
11А породици Рихавовој рече Јеремија: овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: што слушате заповијест Јонадава оца својега и држите све заповијести његове и чините све како вам је заповиједио,
12Зато овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: неће нестати Јонадаву сину Рихавову човјека који би стајао преда мном довијека.
13
14А четврте године Јоакима сина Јосијина цара Јудина дође ова ријеч Јеремији од Господа говорећи:
15Узми књигу и напиши у њу све ријечи које сам ти рекао за Израиља и Јуду и за све народе, од када ти почех говорити, од времена Јосијина, до данас;
16Еда би чуо дом Јудин све зло које им мислим учинити и вратио се свак са свога злога пута, да бих им опростио безакоње и гријех њихов.
17Тада Јеремија дозва Варуха сина Ниријина, и написа Варух у књигу из уста Јеремијиних све ријечи Господње које му говори.
18Потом заповједи Јеремија Варуху говорећи: мени није слободно, те не могу отићи у дом Господњи.
19Него иди ти, и прочитај из књиге коју си написао из мојих уста, ријечи Господње, народу у дому Господњем у дан посни, и свијем Јудејцима који дођу из градова својих прочитај;
20Не би ли молећи се припали ка Господу и вратили се сваки са својега пута злога, јер је велик гњев и јарост што је Господ изрекао за тај народ.
21И учини Варух син Ниријин све како му заповједи пророк Јеремија, и прочита из књиге ријечи Господње у дому Господњем.
22А пете године Јоакима сина Јосијина цара Јудина мјесеца деветога огласише пост пред Господом свему народу Јерусалимском и свему народу који дође из градова Јудинијех у Јерусалим.
23И прочита Варух из књиге ријечи Јеремијине у дому Господњем, у клијети Гемарије сина Сафанова писара, у горњем тријему код новијех врата дома Господњега пред свијем народом.
24А кад чу Михеј син Гемарије сина Сафанова све ријечи Господње из књиге,
25Он сиђе у дом царев у клијет писареву, и гле, ондје сјеђаху сви кнезови, Елисама писар, и Делаја син Семајин, и Елнатан син Ахворов, и Гемарија син Сафанов, и Седекија син Ананијин, и сви кнезови.
26И каза им Михеј све ријечи што чу кад Варух читаше књигу народу.
27Тада сви кнезови послаше к Варуху Јудија сина Натаније сина Селемије сина Хусијева, и поручише му: књигу коју си читао народу узми у руку и дођи овамо. И узе књигу у руку Варух син Ниријин, и дође к њима.
28И они му рекоше: сједи и читај да чујемо. И Варух им је прочита.