1Да сваки отпусти слободна роба својега и робињу своју, Јеврејина и Јеврејку, да ни у кога не буде роб Јудејац брат његов. 2И послушаше сви књезови и сав народ, који приста на завјет, да сваки отпусти слободна роба својега и робињу своју, да им не буду више робови, послушаше и отпустише. 3А послије опет сташе узимати робове и робиње, које бијаху отпустили на вољу, и нагонише их да им буду робови и робиње. 4И дође ријеч Господња Јеремији од Господа говорећи: 5Овако вели Господ Бог Израиљев: ја учиних завјет с оцима вашим кад вас изведох из земље Мисирске, из дома ропскога, говорећи: 6Кад се свршује седма година, отпуштајте сваки брата својега Јеврејина који ти се буде продао и служио ти шест година, отпусти га слободна од себе. Али не послушаше ме оци ваши нити пригнуше уха својега. 7И ви се бјесте сада обратили и учинили што је право преда мном прогласивши слободу сваки ближњему својему, учинивши завјет преда мном у дому који се зове мојим именом. 8Али ударисте натраг и погрдисте име моје узевши опет сваки роба својега и робињу своју, које бијасте отпустили слободне на њихову вољу, и натјерасте их да вам буду робови и робиње. 9Зато овако вели Господ: ви не послушасте мене да прогласите слободу сваки брату својему и ближњему својему; ево, ја проглашујем слободу супрот вама, говори Господ, мачу, помору и глади, и предаћу вас да се потуцате по свијем царствима земаљским. 10И предаћу људе који преступише мој завјет, који не извршише ријечи завјета који учинише преда мном, расјекавши теле на двоје и прошавши између половина, 11Кнезове Јудине и кнезове Јерусалимске, дворане и свештенике и сав народ ове земље, који прођоше између половина онога телета, 12Предаћу их у руке непријатељима њиховијем и у руке онима који траже душу њихову, и мртва ће тијела њихова бити храна птицама небеским и звијерима земаљским. 13И Седекију цара Јудина и кнезове његове предаћу у руке непријатељима њиховијем и у руке онима који траже душу њихову, у руке војсци цара Вавилонскога, која се вратила од вас. 14Ево, ја ћу им заповједити, вели Господ, и довешћу их опет на овај град, и биће га и узеће га и спалиће га огњем; и градове Јудине обратићу у пустош да нико неће становати у њима. 15 16Ријеч која дође Јеремији од Господа у вријеме Јоакима сина Јосијина цара Јудина, говорећи: 17Иди к дому синова Рихавовијех и говори с њима, те их доведи у дом Господњи, у коју клијет, и подај им вина нека пију. 18Тада узех Јазанију сина Јеремије сина Ховасијина и браћу његову и све синове и сав дом синова Рихавовијех. 19И доведох их у дом Господњи, у клијет синова Анана сина Игдалијина човјека Божијега, која је до клијети кнезовске, над клијећу Масије сина Салумова, вратара. 20И метнух пред синове дома Рихавова крчаге пуне вина, и чаше, па им рекох: пијте вино. 21А они рекоше: нећемо пити вина, јер Јонадав, син Рихавов, отац наш забранио нам је рекавши: не пијте вина, ни ви ни синови ваши довијека;