1Јер пошто се обратих, покајах се; и пошто се научих, ударих се по бедру; јер се посрамих и стидим се што носим срамоту младости своје.
2Није ли ми Јефрем мио син? није ли дијете предраго? Откад говорих против њега, једнако га се опомињем; зато је срце моје устрептало њега ради, доиста ћу се смиловати на њ, говори Господ.
3Подигни знаке, нанеси гомиле камења, запамти пут којим си ишла; врати се, дјевојко Израиљева, врати се у градове своје.
4Докле ћеш лутати, кћери одметнице! јер је Господ учинио нешто ново на земљи: жена ће опколити човјека.
5Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: још ћу ову ријеч говорити у земљи Јудиној и у градовима његовијем кад натраг доведем робље њихово: Господ да те благослови, стане правде, света горо!
6Јер ће се населити у њој Јуда, и сви градови његови, и ратари и који иду за стадом.
7Јер ћу напојити уморну душу, и наситити сваку клонулу душу.
8У том се пробудих и погледах, и сан ми бјеше сладак.
9Ево иду дани, говори Господ, кад ћу засијати дом Израиљев и дом Јудин сјеменом човјечијим и сјеменом од стоке.
10И као што сам пазио на њих да их истријебљујем и разваљујем, и кварим и затирем и мучим, тако ћу пазити на њих да их сазидам и посадим, говори Господ.
11У те дане неће се више говорити: оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби.
12Него ће сваки за свој гријех погинути; ко год једе кисело грожђе, томе ће зуби трнути.
13Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу учинити с домом Израиљевијем и с домом Јудинијем нов завјет,
14Не као онај завјет који учиних с оцима њиховијем, кад их узех за руку да их изведем из земље Мисирске, јер онај завјет мој они покварише, а ја им бијах муж, говори Господ;
15Него ово је завјет што ћу учинити с домом Израиљевијем послије овијех дана, говори Господ: метнућу закон свој у њих, и на срцу њихову написаћу га, и бићу им Бог и они ће ми бити народ.
16И неће више учити пријатељ пријатеља ни брат брата говорећи: познајте Господа; јер ће ме знати сви од малога до великога, говори Господ; јер ћу им опростити безакоња њихова, и гријеха њиховијех нећу више помињати.
17Овако вели Господ, који даје сунце да свијетли дању, и уредбе мјесецу и звијездама да свијетле ноћу, који раскида море и буче вали његови, којему је име Господ над војскама:
18Ако тијех уредаба нестане испред мене, говори Господ, и сјеме ће Израиљево престати бити народ преда мном навијек.
19Овако вели Господ: ако се може измјерити небо горе и извидјети темељи земаљски доље, тада ћу и ја одбацити све сјеме Израиљево за све што су учинили, вели Господ.
20Ево иду дани, говори Господ, у које ће се сазидати Господу овај град од куле Ананеилове до врата на углу.
21И још ће даље отићи уже мјерачко до хума Гарива и обрнуће се на Гоат.
22И сва долина од мртвијех тјелеса и пепела, и сва поља дори до потока Кедрона, до угла коњских врата к истоку, биће светиња Господу; неће се развалити ни потрти довијека.
23
24Ријеч која дође Јеремији од Господа десете године Седекије цара Јудина, које је осамнаеста година Навуходоносорова;
25А тада војска цара Вавилонскога бјеше опколила Јерусалим, и пророк Јеремија бијаше затворен у тријему од тамнице, која бијаше у двору цара Јудина.
26Јер га затвори Седекија цар Јудин говорећи: зашто да пророкујеш говорећи: овако вели Господ: ево, ја ћу предати тај град у руке цару Вавилонском и узеће га?