1Као лавић оставио је шатор свој, јер ће земља њихова опустјети од жестине насилникове и од љутога гњева његова. 2 3У почетку царовања Јоакима сина Јосијина цара Јудина дође ова ријеч од Господа говорећи: 4Овако говори Господ: стани у тријему дома Господњега, и говори свијем градовима Јудинијем, који долазе да се поклоне у дому Господњем, све ријечи које ти заповиједам да им кажеш, не изостави ни ријечи, 5Не би ли послушали и вратили се сваки са свога злога пута, да ми се сажали са зла које им мислим учинити за злоћу дјела њиховијех. 6Реци им дакле: овако вели Господ: ако ме не послушате да ходите у мом закону који сам ставио пред вас, 7Да слушате ријечи слуга мојих пророка, које вам шаљем, које слах зарана једнако, али их не послушасте, 8Учинићу с домом овијем као са Силомом, и град овај даћу у проклетство свијем народима на земљи. 9А свештеници и пророци и сав народ чуше Јеремију гдје говори те ријечи у дому Господњем. 10И кад Јеремија изговори све што му Господ заповједи да каже свему народу, ухватише га свештеници и пророци и сав народ говорећи: погинућеш. 11Зашто пророкова у име Господње говорећи: овај ће дом бити као Силом, и овај ће град опустјети да неће у њему нико живјети? И скупи се сав народ на Јеремију у дом Господњи. 12А кнезови Јудини чувши то дођоше из дома царскога у дом Господњи, и сједоше пред нова врата Господња. 13И рекоше свештеници и пророци кнезовима и свему народу говорећи: овај је човјек заслужио смрт, јер пророкова против овога града, као што чусте својим ушима. 14Тада проговори Јеремија свијем кнезовима и свему народу говорећи: Господ ме посла да пророкујем против овога дома и против овога града све што чусте. 15Зато поправите путове своје и дјела своја, и послушајте ријеч Господа Бога својега, и сажалиће се Господу са зла које је изрекао за вас. 16А ја, ево сам у вашим рукама, чините од мене што мислите да је добро и право. 17Али знајте зацијело, ако ме убијете, крв праву свалићете на се и на овај град и на становнике његове, јер доиста Господ ме посла к вама да говорим све ове ријечи да чујете. 18Тада рекоше кнезови и сав народ свештеницима и пророцима: није овај човјек заслужио смрти, јер нам је говорио у име Господа Бога нашега. 19И усташе неки од старјешина земаљских, и проговорише свему збору народном и рекоше: 20Михеј Морашћанин пророкова у вријеме Језекије цара Јудина и говори свему народу Јудину и рече: овако вели Господ над војскама: Сион ће се преорати као њива и град ће Јерусалим бити гомила камења, и гора овога дома висока шума. 21Је ли га зато убио Језекија цар Јудин и сав Јуда? није ли се побојао Господа и молио се Господу? и Господу се сажали ради зла које бјеше изрекао на њих; ми дакле чинимо велико зло душама својим. 22И још бјеше један који пророкова у име Господње, Урија син Семајин из Киријат-Јарима; он пророкова против овога града и против ове земље исто онако као Јеремија. 23И кад чу цар Јоаким и све војводе његове и сви кнезови ријечи његове, тражи га цар да га убије; а Урија чувши побоја се и побјеже и дође у Мисир. 24А цар Јоаким посла неке у Мисир, Елнатана сина Аховорова и друге с њим. 25И они изведоше Урију из Мисира и доведоше к цару Јоакиму, и уби га мачем, и баци тијело његово у гробље простога народа. 26Али рука Ахикама сина Сафанова би уз Јеремију, те га не предаше у руке народу да га погубе. 27 28У почетку царовања Јоакима сина Јосијина цара Јудина дође ова ријеч Јеремији од Господа говорећи: 29Овако ми рече Господ: начини себи свезе и јарам, и метни себи око врата. 30По том пошљи их цару Едомском и цару Моавском и цару синова Амоновијех и цару Тирском и цару Сидонском, по посланицима који ће доћи у Јерусалим к Седекији цару Јудину. 31И наручи им нека реку својим господарима: овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: овако реците својим господарима: 32Ја сам створио земљу и људе и стоку, што је по земљи, силом својом великом и мишицом својом подигнутом; и дајем је коме ми је драго.