1А каке су те рђаве смокве да се не могу јести, како су рђаве, таким ћу, вели Господ, учинити Седекију цара Јудина и кнезове његове и остатак Јерусалимљана који осташе у овој земљи и који живе у земљи Мисирској. 2Учинићу да се потуцају по свијем царствима земаљским на зло, да буду срамота и прича и руг и уклин по свијем мјестима, куда их разденем. 3И послаћу на њих мач, глад и помор, докле се не истријебе са земље, коју сам дао њима и оцима њиховијем. 4 5Ријеч која дође Јеремији за сав народ Јудин четврте године Јоакима сина Јосијина цара Јудина, а то је прва година Навуходоносора цара Вавилонскога, 6Коју рече Јеремија пророк свему народу Јудину и свијем становницима Јерусалимским, говорећи: 7Од тринаесте године Јосије сина Амонова цара Јудина до данас, за ове двадесет и три године, долази ми ријеч Господња и говорих вам зарана једнако, али не послушасте. 8И сла вам Господ све слуге своје пророке зарана једнако, али не послушасте, нити пригнусте уха својега да бисте чули. 9И говораху: вратите се сваки са својега пута злога и од злоће дјела својих, па ћете остати у земљи коју даде Господ вама и оцима вашим одвијека довијека. 10И не идите за другим боговима да им служите и да им се клањате, и не гњевите ме дјелом руку својих, и нећу вам учинити зла. 11Али ме не послушасте, говори Господ, него ме гњевисте дјелом руку својих на своје зло. 12Зато овако вели Господ над војскама: што не послушасте мојих ријечи, 13Ево, ја ћу послати по све народе сјеверне, говори Господ, и по Навуходоносора цара Вавилонскога слугу својега, и довешћу их на ту земљу и на становнике њезине, и на све те народе околне, које ћу затрти, и учинићу да буду чудо и потсмијех и пустош вјечна. 14И учинићу да нестане међу њима гласа радосна и гласа весела, гласа женикова и гласа невјестина, лупе од жрвања и свјетлости од жишка. 15И сва ће та земља бити пустош и чудо, и ти ће народи служити цару Вавилонском седамдесет година. 16А кад се наврши седамдесет година, онда ћу походити цара Вавилонскога и онај народ, говори Господ, за безакоње њихово, и земљу Халдејску, и обратићу је у пустош вјечну. 17И пустићу на ту земљу све што сам говорио о њој, све што је написано у овој књизи, што пророкова Јеремија за све народе. 18Јер ће велики народи и силни цареви и њих покорити; тада ћу им платити по дјелима њиховијем и по оном што су чинили рукама својим. 19Јер овако ми рече Господ Бог Израиљев: узми из моје руке чашу вина, овога гњева, и напој из ње све народе ка којима те ја пошљем, 20Нека пију и смету се и полуде од оштрога мача који ћу ја послати међу њих. 21И узех чашу из руке Господу, и напојих све те народе, ка којима ме посла Господ: 22Јерусалим и градове Јудине и цареве његове и кнезове његове, да буду пустош и чудо и потсмијех и уклин, као што је данас,