1Може ли се ко сакрити на тајно мјесто да га ја не видим? говори Господ; не испуњам ли ја небо и земљу? говори Господ. 2Чујем што говоре ти пророци који у име моје пророкују лаж говорећи: снио сам, снио сам. 3Докле ће то бити у срцу пророцима који пророкују лаж, и пријевару срца својега пророкују? 4Који мисле да ће учинити да народ мој заборави име моје уза сне њихове, које приповиједају један другому, као што заборавише оци њихови име моје уз Вала. 5Пророк који сни, нека приповиједа сан; а у кога је ријеч моја, нека говори ријеч моју истинито; шта ће пљева са пшеницом? говори Господ. 6Није ли ријеч моја као огањ, говори Господ, и као маљ који разбија камен? 7Зато, ево ме на те пророке, говори Господ, који краду моје ријечи један од другога. 8Ево ме на те пророке, вели Господ, који дижу језик свој и говоре: он вели. 9Ево ме на оне који пророкују лажне сне, вели Господ, и приповиједајући их заводе народ мој лажима својим и хитрином својом; а ја их нијесам послао нити сам им заповједио; и неће ништа помоћи томе народу, говори Господ. 10Ако те запита овај народ или који пророк или свештеник говорећи: како је бреме Господње? тада им реци: како бреме? оставићу вас, говори Господ. 11А пророка и свештеника и народ који рече: бреме Господње, ја ћу покарати тога човјека и дом његов. 12Него овако говорите сваки ближњему својему и сваки брату својему: шта одговори Господ? и: шта рече Господ? 13А бремена Господњега не помињите више, јер ће свакоме бити бреме ријеч његова, јер изврћете ријечи Бога живога, Господа над војскама, Бога нашега. 14Овако реци пророку: шта ти одговори Господ? и: шта ти рече Господ? 15Али кад кажете: бреме Господње, зато овако вели Господ: шта говорите ту ријеч: бреме Господње, а ја слах к вама да вам кажу: не говорите: бреме Господње, 16Зато ево ме, ја ћу вас заборавити сасвијем и одбацићу од себе вас и град који сам дао вама и оцима вашим. 17И навалићу на вас поругу вјечну и срамоту вјечну која се неће заборавити. 18 19Показа ми Господ, и гле, двије котарице смокава намјештене пред црквом Господњом, пошто Навуходоносор цар Вавилонски зароби Јехонију сина Јоакимова цара Јудина, и кнезове Јудине, и дрводјеље и коваче из Јерусалима и одведе их у Вавилон. 20У једној котарици бијаху смокве врло добре, каке бијаху ране смокве, а у другој котарици бијаху врло рђаве смокве, које се не могаху јести, тако бијаху рђаве. 21И рече ми Господ: шта видиш, Јеремија? А ја рекох: смокве, једне добре смокве, врло добре, а друге рђаве, врло рђаве, које се не могу јести, тако су рђаве. 22И дође ми ријеч Господња говорећи: 23Овако вели Господ Бог Израиљев: каке су те смокве добре, тако ће ми бити добра ради робље Јудино, које одаслах из овога мјеста у земљу Халдејску. 24И обратићу очи своје на њих добра ради, и довешћу их опет у ову земљу, и сазидаћу их и нећу их разорити, и насадићу их и нећу их почупати.