1Ако ли не послушате овијех ријечи, заклињем се собом, вели Господ, да ћу опустјети тај дом. 2Јер овако вели Господ за дом цара Јудина: ти си ми Галад и врх Ливански, али ћу те обратити у пустињу, у градове у којима се не живи. 3И спремићу на тебе затираче, свакога с оружјем, и посјећи ће твоје красне кедре и побацати их у огањ. 4И многи ће народи пролазити мимо тај град, и говориће један другоме: зашто учини ово Господ од тога града великога? 5И рећи ће: јер оставише завјет Господа Бога својега и клањаше се другим боговима и служише им. 6Не плачите за мртвијем нити га жалите; него плачите за онијем који одлази, јер се неће више вратити нити ће видјети своје постојбине. 7Јер овако говори Господ о Салуму сину Јосије цара Јудина, који цароваше мјесто Јосије оца својега, који отиде из овога мјеста: неће се више вратити. 8Него ће умријети у мјесту куда га одведоше у ропство, и неће више видјети ове земље. 9Тешко оному који гради своју кућу не по правди, и клијети своје не по правици, који се служи ближњим својим ни за што и плате за труд његов не даје му; 10Који говори: саградићу себи велику кућу и простране клијети; и разваљује себи прозоре, и облаже кедром и маже црвенилом.