1Потом се врати Јеремија из Тофета куда га бјеше послао Господ да пророкује, и стаде у тријему дома Господњега, и рече свему народу: 2Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу пустити на тај град и на све градове његове све зло које изрекох за њ, јер отврднуше вратом својим да не слушају ријечи мојих. 3 4А Пасхор син Имиров свештеник, који бијаше старјешина у дому Господњем, чу Јеремију гдје пророкује те ријечи. 5И удари Пасхор пророка Јеремију, и метну га у тамницу на горњим вратима Венијаминовијем уз дом Господњи. 6А сјутрадан кад Пасхор изведе Јеремију из тамнице, рече му Јеремија: Господ ти надје име не Пасхор него Магор-Мисавив. 7Јер овако вели Господ: ево, ја ћу пустити на те страх, на те и на све пријатеље твоје, који ће пасти од мача непријатеља својих, и очи ће твоје видјети, и свега ћу Јуду дати у руке цару Вавилонском, који ће их одвести у Вавилон, и побиће их мачем. 8И даћу све богатство тога града и сав труд његов и све што има драгоцјено, и све благо царева Јудинијех даћу непријатељима њиховијем у руке, и разграбиће и узети и однијети у Вавилон. 9И ти, Пасхоре, и сви који живе у твом дому отићи ћете у ропство; и доћи ћеш у Вавилон и ондје ћеш умријети и ондје ћеш бити погребен ти и сви пријатељи твоји, којима си пророковао лажно. 10Наговарао си ме, Господе, и дадох се наговорити; био си јачи од мене и надвладао си ме; на потсмијех сам сваки дан, свак ми се потсмијева. 11Јер откад говорим, вапијем, ради насиља и пустошења вичем, јер ми је ријеч Господња на поругу и на потсмијех сваки дан. 12И рекох: нећу га више помињати, нити ћу више говорити у име његово; али би у срцу мом као огањ разгорио, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више. 13Јер чујем поруге од многих, страх отсвуда: прокажите да прокажемо; сви који бијаху у миру са мном, вребају да посрнем: да ако се превари, те ћемо га надвладати и осветићемо му се. 14Али је Господ са мном као страшан јунак; зато они који ме гоне спотакнуће се и неће надвладати; посрамиће се врло; јер неће бити срећни, срамота вјечна неће се заборавити. 15Зато, Господе над војскама, који кушаш праведника, који видиш бубреге и срце, дај да видим твоју освету на њима, јер теби казах парбу своју. 16Пјевајте Господу, хвалите Господа, јер избави душу сиромаху из руке зликовачке. 17Проклет да је дан у који се родих! дан, у који ме роди мати моја, да није благословен! 18Проклет да је човјек који јави оцу мојему и врло га обрадова говорећи: роди ти се син. 19И тај човјек да би био као градови које Господ затр и не би му жао! нека слуша вику ујутру и вриску у подне, 20Што ме не усмрти у утроби материној да би ми мати моја била гроб, и утроба њезина да би остала довијека трудна. 21Зашто изидох из утробе да видим муку и жалост и да се сврше у срамоти дани моји? 22 23Ријеч која дође Јеремији од Господа кад посла к њему цар Седекија Пасхора сина Мелхијина и Софонију сина Масијина свештеника, и поручи: 24Упитај Господа за нас, јер Навуходоносор цар Вавилонски завојшти на нас; еда би нам учинио Господ по свијем чудесима својим, да отиде од нас. 25А Јеремија им рече: овако реците Седекији: 26Овако вели Господ Бог Израиљев: ево, ја ћу окренути натраг оружје што је у вашим рукама, којим се бијете с царем Вавилонским и с Халдејцима који су вас опколили иза зидова, и скупићу их усред тога града. 27И ја ћу војевати на вас руком подигнутом и мишицом крјепком и гњевом и јарошћу и жестином великом. 28И побићу становнике тога града, и људе и стоку; од помора великога помријеће. 29А послије, вели Господ, даћу Седекију цара Јудина и слуге њихове и народ, оне који остану у том граду од помора, од мача и од глади, у руке Навуходоносору цару Вавилонском и у руке непријатељима њиховијем и у руке онима који траже душу њихову, те ће их побити мачем, неће их жалити ни штедјети нити ће се смиловати. 30А народу томе реци: овако вели Господ; ево ја стављам пред вас пут к животу и пут к смрти. 31Ко остане у том граду, погинуће од мача или од глади или од помора; а ко изађе и преда се Халдејцима који су вас опколили, остаће жив, и душа ће му бити мјесто плијена. 32Јер окретох лице своје томе граду на зло а не на добро, говори Господ; у руке цару Вавилонском биће предан, и он ће га спалити огњем. 33А за дом цара Јудина чујте ријеч Господњу: 34Доме Давидов, тако вели Господ, судите свако јутро, и коме се отима избављајте га из руку насилниковијех да не изађе као огањ гњев мој и разгори се да га нико не може угасити за злоћу дјела ваших. 35Ево ме на тебе, који сједиш у долини, као стијена у равници, говори Господ, на вас, који говорите: ко ће доћи на нас? и ко ће ући у станове наше? 36Јер ћу вас покарати по плоду дјела ваших, вели Господ, и распалићу огањ у шуми његовој, који ће прождријети све што је око њега. 37 38Овако говори Господ: сиђи у дом цара Јудина, и реци ондје ову ријеч, 39И кажи: слушај ријеч Господњу, царе Јудин, који сједиш на пријестолу Давидову, ти и слуге твоје и народ твој, који улазите на ова врата. 40Овако вели Господ: чините суд и правду, и коме се отима избављајте га из руку насилниковијех, и не чините криво иностранцу ни сироти ни удовици, и не чините им силе, и крви праве не прољевајте на овом мјесту.