1Који говоре: одлази, не дохватај ме се, јер сам светији од тебе. Ти су дим у ноздрвама мојим, огањ који гори вас дан. 2Ето, написано је преда мном: нећу мучати, него ћу платити, платићу им у њедра. 3За безакоња ваша и за безакоња отаца ваших, вели Господ, који кадише на горама, и на хумовима ружише ме, измјерићу им у њедра плату за дјела која чинише од почетка. 4Овако вели Господ: као кад ко нађе вина у грозду, па рече: не квари га, јер је благослов у њему, тако ћу учинити ради слуга својих, нећу их потрти свијех, 5Јер ћу извести сјеме из Јакова и из Јуде нашљедника горама својим, и наслиједиће их избраници моји, и слуге моје населиће се ондје. 6А Сарон ће бити тор за овце и долина Ахорска почивалиште за говеда народу мојему који ме тражи. 7А ви, који остављате Господа, који заборављате свету гору моју, који постављате сто Гаду и љевате наљев Менију, 8Вас ћу избројити под мач, и сви ћете припасти на клање, јер звах а ви се не одзивасте, говорих а ви не слушасте, него чинисте што је зло преда мном и изабрасте што мени није по вољи. 9Зато овако вели Господ Господ: гле, слуге ће моје јести, а ви ћете гладовати; гле, слуге ће моје пити, а ви ћете бити жедни; гле, слуге ће се моје веселити, а ви ћете се стидјети. 10Гле, слуге ће моје пјевати од радости у срцу, а ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу. 11И оставићете име своје избранима мојим за уклин; и Господ ће те Бог убити, а слуге ће своје назвати другим именом. 12Ко се узблагосиља на земљи, благосиљаће се Богом истинијем; а ко се ускуне на земљи, клеће се Богом истинијем; јер ће се прве невоље заборавити и сакривене ће бити од очију мојих. 13Јер, гле, ја ћу створити нова небеса и нову земљу, и што је прије било неће се помињати нити ће на ум долазити. 14Него се радујте и веселите се довијека ради онога што ћу ја створити; јер гле, ја ћу створити Јерусалим да буде весеље и народ његов да буде радост. 15И ја ћу се веселити ради Јерусалима, и радоваћу се ради народа својега, и неће се више чути у њему плач ни јаук. 16Неће више бити ондје малога дјетета ни старца који не би навршио дана својих; јер ће дијете умирати од сто година, а грјешник од сто година биће проклет. 17И они ће градити куће и сједјеће у њима; и садиће винограде и јешће род њихов. 18Неће они градити а други се населити, неће садити а други јести, јер ће дани народу мојему бити као дани дрвету, и избраницима ће мојим оветшати дјела руку њиховијех. 19Неће радити узалуд, нити ће рађати за страх, јер ће бити сјеме благословенијех од Господа, и натражје ће њихово бити с њима. 20И прије него повичу, ја ћу се одазвати; још ће говорити, а ја ћу услишити. 21Вук и јагње заједно ће пасти, и лав ће јести сламу као во; а змији ће бити храна прах; неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, вели Господ. 22 23Овако вели Господ: небо је пријесто мој и земља подножје ногама мојим: гдје је дом који бисте ми сазидали, и гдје је мјесто за моје почивање? 24Јер је све то рука моја створила, то је постало све, вели Господ; али на кога ћу погледати? на невољнога и на онога ко је скрушена духа и ко дркће од моје ријечи. 25Ко коље вола, то је као да убије човјека; ко коље овцу, то је као да закоље пса; ко приноси дар, то је као да принесе крв свињећу; ко кади кадом, то је као да благослови идола. То они изабраше на путовима својим, и души се њиховој миле гадови њихови. 26Изабраћу и ја према неваљалству њихову, и пустићу на њих чега се боје; јер звах а нико се не одазва, говорих а они не слушаше, него чинише што је зло преда мном и изабраше што мени није по вољи. 27Слушајте ријеч Господњу, који дркћете од његове ријечи: браћа ваша, која мрзе на вас и изгоне вас имена мојега ради, говоре: нека се покаже слава Господња. И показаће се на вашу радост, а они ће се посрамити. 28Вика иде из града, глас из цркве, глас Господњи који плаћа непријатељима својим. 29Она се породи прије него осјети болове, прије него јој дођоше муке, роди дјетића. 30Ко је игда чуо то? ко је видио тако што? Може ли земља родити у један дан? може ли се народ родити уједанпут? а Сион роди синове своје чим осјети болове. 31Еда ли ја, који отварам материцу, не могу родити? вели Господ: еда ли ћу ја, који дајем да се рађа, бити без порода? вели Бог твој. 32Радујте се с Јерусалимом и веселите се у њему сви који га љубите; радујте се с њим сви који га жалисте. 33Јер ћете сати сисе од утјехе његове, и наситићете се, саћете и наслађиваћете се у свјетлости славе његове. 34Јер овако вели Господ: гле, ја ћу као ријеку довести к њему мир и славу народа као поток бујан, па ћете сати; бићете ношени на рукама и миловани на кољенима. 35Као кад кога мати његова тјеши тако ћу ја вас тјешити, и утјешићете се у Јерусалиму. 36Видјећете и обрадоваће се срце ваше и кости ће се ваше помладити као трава, и знаће се рука Господња на слугама његовијем и гњев на непријатељима његовијем. 37Јер, гле, Господ ће доћи с огњем, и кола ће му бити као вихор, да излије гњев свој у јарости и пријетњу у пламену огњеном.