1Ти их посади, и они се укоријенише, расту и род рађају; ти си им близу уста али далеко од бубрега. 2Али, Господе, ти ме познајеш, разгледаш ме и окушао си срце моје како је према теби; одвуци их као овце на клање, и приправи их за дан кад ће се убити. 3Докле ће тужити земља, и трава свега поља сахнути са злоће онијех који живе у њој? неста све стоке и птица, јер говоре: не види краја нашега. 4Кад си трчао с пјешацима па те уморише, како ћеш се утркивати с коњма? и кад ти је тако у земљи мирној, у коју се уздаш, шта ћеш чинити кад устане Јордан? 5Јер и браћа твоја и дом оца твојега, и они те изневјерише, и они вичу за тобом иза гласа. Не вјеруј им, ако би ти и пријатељски говорили. 6Оставих дом свој, напустих нашљедство своје; што бијаше мило души мојој, дадох га у руке непријатељима његовијем. 7Нашљедство моје поста ми као лав у шуми, пушта глас свој на мене, зато ми омрзну. 8Нашљедство моје поста ми птица грабљива; птице, слетите се на њу, скупите се сви звјерови пољски, ходите да једете. 9Пастири многи поквариће мој виноград, потлачиће дио мој, мили дио мој обратиће у голу пустош. 10Обратиће га у пустош, опустошен плакаће преда мном; сва ће та земља опустјети, јер нико не узима на ум. 11На сва висока мјеста по пустињи доћи ће затирачи; јер ће мач Господњи прождирати од једнога краја земље до другога, неће бити мира ниједном тијелу. 12Сијаће пшеницу, а трње ће жети; мучиће се, а користи неће имати, и стидјеће се љетине своје, са жестокога гњева Господњега. 13Овако говори Господ за све зле сусједе моје, који дирају нашљедство што дадох народу својему Израиљу: ево, ја ћу их почупати из земље њихове, и дом Јудин ишчупаћу исред њих. 14А кад их ишчупам, опет ћу се смиловати на њих, и довешћу опет свакога њих на нашљедство његово и свакога у земљу његову. 15И ако добро науче путове народа мојега, да се заклињу мојим именом: тако да је жив Господ! као што су они учили мој народ да се куне Валом, тада ће се сазидати усред народа мојега. 16Ако ли не послушају, тада ћу ишчупати са свијем таки народ и затрти, говори Господ. 17 18Овако ми рече Господ: иди и купи себи појас ланен и опаши се њим, а не мећи га у воду. 19Тако купих појас по ријечи Господњој, и опасах се њим. 20Потом дође ми опет ријеч Господња говорећи: 21Узми тај појас што си купио, што је око тебе, па се дигни и иди на Ефрат, и сакриј га ондје у каку расјелину камену.