1А људи од племена Јефремова рекоше му: шта нам то учини те нас не позва кад пође у бој на Мадијане? и викаху на њ жестоко. 2А он им рече: па шта сам учинио тако као ви? Није ли пабирчење Јефремово боље него берба Авијезерова? 3Вама је у руке дао Господ кнезове Мадијанске, Орива и Зива; па што ја могох учинити тако као ви? Тада се утиша дух њихов према њему кад тако говори. 4А кад Гедеон дође на Јордан, пријеђе преко њега с триста људи који бјеху с њим, а бјеху уморни гонећи. 5Па рече људима Сокоћанима: дајте неколико хљебова народу који иде за мном, јер су уморни, а ја гоним Зевеја и Салмана цареве Мадијанске. 6А главари Сокотски рекоше му: је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци да дамо хљеба твојој војсци? 7А Гедеон им рече: кад ми Бог преда Зевеја и Салмана у руку, тада ћу помлатити тјелеса ваша трњем из ове пустиње и драчом. 8И отиде оданде у Фануил, и рече Фануиљанима исто онако, а они му одговорише као што одговорише људи у Сокоту. 9Зато и људима Фануиљанима рече: кад се вратим здраво, развалићу ту кулу. 10А Зевеј и Салман бијаху у Каркору, и војска њихова с њима, око петнаест тисућа, што их год оста од све војске источне; а побијенијех бијаше сто и двадесет тисућа људи који махаху мачем. 11И отиде Гедеон преко онијех што живе под шаторима, с истока Нови и Јогвеји, и удари на војску кад војска стајаше безбрижна. 12А Зевеј и Салман побјегоше, а он их потјера, и ухвати два цара Мадијанска, Зевеја и Салмана, и распуди сву војску. 13И врати се Гедеон син Јоасов из боја прије сунчанога рођаја. 14И ухвати момка из Сокота, и испитива га; а он му пописа кнезове Сокотске и старјешине, седамдесет и седам људи. 15Па кад дође к Сокоћанима, рече: ево Зевеја и Салмана, за које ми се ругасте говорећи: је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци, да дамо хљеба уморнијем људима твојим? 16И узевши старјешине онога мјеста и трња из пустиње и драче даде на њима углед Сокоћанима. 17И кулу Фануилску развали и поби људе тамошње. 18Потом рече Зевеју и Салману: каки бјеху људи које побисте на Тавору? А они рекоше: таки као ти; сваки бјеше као на очима као царски син. 19А он рече: то бјеху моја браћа, синови моје матере. Тако Господ био жив! да сте их оставили у животу, не бих вас погубио. 20Тада рече Јетеру првенцу својему: устани, погуби их. Али дијете не извуче мача својега, јер се бојаше, јер бјеше још дијете. 21Тада рече Зевеј и Салман: устани ти, уложи на нас; јер какав је човјек онака му је и снага. И уставши Гедеон погуби Зевеја и Салмана, и узе мјесечиће који бијаху о вратовима камила њиховијех. 22Потом рекоше Израиљци Гедеону: буди нам господар ти и син твој и син сина твојега, јер си нас избавио из руке Мадијанске. 23А Гедеон им рече: нећу вам ја бити господар, нити ће вам син мој бити господар; Господ ће вам бити Господар. 24Још им рече Гедеон: једно ћу искати од вас: да ми дате сваки гривну од плијена својега. А гривне имаху златне, јер бјеху Исмаиљци. 25И одговорише: даћемо драге воље. И разастрвши хаљину бацише на њу гривне, сваки од плијена својега. 26И бјеше на меру златнијех гривана што изиска тисућа и седам стотина сикала злата, осим мјесечића и ланчића и хаљина скерлетнијех, што ношаху цареви Мадијански, и осим литарова, што бијаху око врата камила њиховијех. 27И Гедеон начини од тога оплећак, и остави га у својем граду Офри; и ондје сав Израиљ стаде чинити прељубу за њим, и би Гедеону и дому његову замка. 28Тако бише покорени Мадијани пред синовима Израиљевијем, и више не дигоше главе. И земља би мирна четрдесет година за вијека Гедеонова. 29И отишав Јеровал син Јоасов оста у својој кући. 30И имаше Гедеон седамдесет синова, који изидоше од бедара његовијех, јер имаше много жена. 31И иноча његова, која бијаше у Сихему, и она му роди сина, и надје му име Авимелех. 32Потом умрије Гедеон син Јоасов у доброј старости, и би погребен у гробу Јоаса оца својега Авијезерита у Офри. 33И кад умрије Гедеон, опет синови Израиљеви чинише прељубу за Валима, и поставише себи Вал-Верита за бога. 34И не сјећаше се синови Израиљеви Господа Бога својега, који их је избавио из руку свијех непријатеља њиховијех унаоколо. 35И не учинише милости дому Јеровала Гедеона према свему добру што је он учинио Израиљу.