1А ово су народи које остави Господ да њима куша Израиљ, све оне који не знаху за ратове Хананске, 2Да би барем натражје синова Израиљевијех знало и разумијело што је рат, барем они који од прије нијесу знали: 3Пет кнежевина Филистејских, и сви Хананеји и Сидонци и Јевеји, који живљаху на гори Ливану од горе Вал-Ермона до Емата. 4Ти народи осташе да се Израиљ њима куша, да се види хоће ли слушати заповијести Господње, које је заповједио оцима њиховијем преко Мојсија. 5И живљаху синови Израиљеви усред Хананеја и Хетеја и Амореја и Ферезеја и Јевеја и Јевусеја. 6И жењаху се кћерима њиховијем и удаваху кћери своје за синове њихове, и служаху боговима њиховијем. 7И чињаху синови Израиљеви што је зло пред Господом, и заборавише Господа Бога својега и служаху Валима и луговима. 8Зато се разгњеви Господ на Израиља, и даде их у руке Хусан-Рисатајиму цару Месопотамском; и служаше синови Израиљеви Хусан-Рисатајиму осам година. 9Потом вапише синови Израиљеви ка Господу, и подиже Господ избавитеља синовима Израиљевијем да их избави, Готонила сина Кенезова, млађега брата Халевова, 10И бијаше на њему дух Господњи, и суђаше Израиљу; и изиде на војску, и предаде му Господ у руке Хусан-Рисатајима цара Месопотамскога; и рука његова надјача Хусан-Рисатајима. 11И земља би мирна четрдесет година. Потом умре Готонило син Кенезов. 12А синови Израиљеви стадоше опет чинити што је зло пред Господом; а Господ укријепи Еглона цара Моавскога на Израиља, јер чињаху што је зло пред Господом. 13Јер скупи к себи синове Амонове и Амалике, и изашавши поби Израиља, и освојише град палмов. 14И синови Израиљеви служише Еглону цару Моавском осамнаест година. 15Потом вапише синови Израиљеви ка Господу; и Господ им подиже избавитеља Аода сина Гире сина Венијаминова, човјека који бијаше љевак. И послаше синови Израиљеви по њему дар Еглону цару Моавском. 16А Аод начини себи мач са обје стране оштар, од лакта у дужину; и припаса га под хаљине своје уз десну бедрицу. 17И однесе дар Еглону цару Моавском; а Еглон бјеше човјек врло дебео. 18И кад предаде дар, отпусти људе који су носили дар. 19Па сам вратив се од ликова каменијех, који бијаху код Галгала, рече: имам, царе, неку тајну да ти кажем. А он рече: мучи! И отидоше од њега сви који стајаху пред њим. 20А Аод приступи к њему; а он сјеђаше сам у љетној соби; па рече Аод: ријеч Божију имам да ти кажем. Тада он уста с пријестола. 21А Аод потеже лијевом руком својом и узе мач од десне бедрице и сатјера му га у трбух, 22И држак уђе за мачем, и сало се склопи за мачем, те не може извући мача из трбуха; и изиде нечист. 23Потом изиде Аод из собе, и затвори врата за собом и закључа. 24А кад он отиде, дођоше слуге, и погледаше, а то врата од собе закључана, па рекоше: ваљда иде напоље у клијети до љетне собе. 25И већ им се досади чекати а врата се од собе не отварају, те узеше кључ и отворише, а гле, господар им лежи на земљи мртав. 26А Аод докле се они забавише побјеже и прође ликове камене, и утече у Сеирот. 27А кад дође, затруби у трубу у гори Јефремовој; и сидоше с њим синови Израиљеви с горе, а он напријед. 28Па им рече: хајдете за мном, јер Господ предаде вам у руке непријатеље ваше Моавце. И сидоше за њим, и узеше Моавцима бродове Јорданске, и не дадијаху никоме пријећи. 29И тада побише Моавце, око десет тисућа људи, све богате и храбре, и ниједан не утече. 30Тако у тај дан потпадоше Моавци под руку Израиљеву; и земља би мирна осамдесет година. 31А после њега наста Самегар син Анатов, и поби шест стотина Филистеја останом волујским, и избави и он Израиља.