1Потом отиде Самсон у Газу, и ондје видје једну жену курву, и уђе к њој. 2И људима у Гази би казано: дође Самсон овамо.И опколише и вребаше га цијелу ноћ на вратима градским; и стајаху у потаји цијелу ноћ говорећи: док сване, убићемо га. 3Али Самсон спавав до поноћи уста у поноћи, и шчепа врата градска с оба довратка и ишчупа их с пријеворницом заједно, и метну их на рамена и однесе на врх горе која је према Хеврону. 4Послије тога замилова дјевојку на потоку Сорику, којој бјеше име Далида. 5И дођоше к њој кнезови Филистејски и рекоше јој: превари га и искушај гдје му стоји велика снага и како би смо му досадили да га свежемо и свладамо; а ми ћемо ти дати сваки по хиљаду и сто сребрника. 6И Далида рече Самсону: хајде кажи ми гдје стоји твоја велика снага и чим би се могао свезати и свладати. 7А Самсон јој рече: да ме свежу у седам гужава сировијех неосушенијех, онда бих изгубио снагу и био као и други човјек. 8И донесоше јој кнезови Филистејски седам гужава сировијех, још неосушенијех, и она га свеза њима. 9А код ње бијаше засједа у соби; и она му рече: ето Филистеја на те, Самсоне! А он покида гужве, као што се кида конац од кудеље кад осјети ватру; и не дозна се за снагу његову. 10Потом рече Далида Самсону: гле, преварио си ме, и слагао си ми; него хајде кажи ми чим би се могао свезати. 11А он јој рече: да ме добро свежу новим ужима којима није ништа рађено, тада бих изгубио снагу и био бих као други човјек. 12И Далида узе нова ужа, и свеза га њима, пак му рече: ето Филистеји на те Самсоне! А засједа бијаше у соби. А он раскиде с руку ужа као конац. 13Тада рече Далида Самсону: једнако ме вараш и лажеш ми; кажи ми чим би се могао свезати? А он јој рече: да седам прамена косе на глави мојој привијеш на вратило. 14И она заглавивши вратило коцем, рече: ево Филистеја на те, Самсоне! А он се пробуди од сна, и истрже колац и основу и вратило. 15Опет му она рече: како можеш говорити: љубим те, кад срце твоје није код мене? Већ си ме три пута преварио не хотећи ми казати гдје ти је велика снага. 16И она му досађиваше својим ријечима сваки дан и наваљиваше на њ, и душа му пренеможе да умре, 17Те јој отвори цијело срце своје, и рече јој: бритва није никад прешла преко главе моје, јер сам назиреј Божји од утробе матере своје; да се обријем, оставила би ме снага моја и ослабио бих, и био бих као сваки човјек. 18А Далида видећи да јој је отворио цијело срце своје, посла и позва кнезове Филистејске поручивши им: ходите сада, јер ми је отворио цијело срце своје.Тада дођоше кнезови Филистејски к њој и донесоше новце у рукама својим. 19А она га успава на крилу својем, и дозва човјека те му обрија седам прамена косе с главе, и она га прва свлада кад га остави снага његова. 20И она рече: ето Филистеја на те, Самсоне! А он пробудив се од сна рече: изаћи ћу као и прије и отећу се. Јер не знадијаше да је Господ отступио од њега. 21Тада га ухватише Филистеји, и ископаше му очи, и одведоше га у Газу и оковаше га у двоје вериге мједене; и мељаше у тамници. 22А коса на глави његовој поче расти као што је била кад га обријаше. 23И кнезови Филистејски скупише се да принесу велику жртву Дагону богу својему, и да се провеселе, па рекоше: предаде нам бог наш у руке наше Самсона непријатеља нашега. 24Такођер и народ видјевши га хваљаше бога својега говорећи: предаде нам бог наш у руке наше непријатеља нашега и затирача земље наше и који поби толике између нас. 25И кад се развесели срце њихово рекоше: зовите Самсона да нам игра. И дозваше Самсона из тамнице да им игра, и намјестише га међу два стуба. 26Тада Самсон рече момку који га држаше за руку: пусти ме, да опипам стубове на којима стоји кућа, да се наслоним на њих. 27А кућа бијаше пуна људи и жена и сви кнезови Филистејски бијаху ондје; и на крову бијаше око три тисуће људи и жена, који гледаху како Самсон игра. 28Тада Самсон завапи ка Господу и рече: Господе, Господе! опомени ме се, молим те, и укријепи ме, молим те, само сада, о Боже! да се осветим једанпут Филистејима за оба ока своја. 29И загрли Самсон два стуба средња, на којима стајаше кућа, и наслони се на њих, на један десном а на други лијевом руком својом. 30Па онда рече Самсон: нека умрем с Филистејима. И належе јако, и паде кућа на кнезове и на сав народ који бјеше у њој; и би мртвијех које поби умирући више него онијех које поби за живота својега. 31После дођоше браћа његова и сав дом оца његова, и узеше га, и вративши се погребоше га између Сараје и Естола у гробу Маноја оца његова. А он би судија Израиљу двадесет година.