1И сиђе Самсон у Тамнат, и видје ондје једну дјевојку између кћери Филистејских. 2И вративши се каза оцу својему и матери својој говорећи: видјех дјевојку у Тамнату између кћери Филистејских; ожените ме њом. 3А отац и мати рекоше му: зар нема дјевојке међу кћерима твоје браће у свем народу мом, да идеш да се ожениш између Филистеја необрезанијех? А Самсон одговори оцу својему: њом ме ожени, јер ми је она омиљела. 4А отац и мати његова не знадијаху да је то од Господа, и да тражи задјевицу с Филистејима; јер у оно вријеме Филистеји владаху синовима Израиљевим. 5И тако сиде Самсон с оцем својим и с матером својом у Тамнат, и кад дођоше до винограда Тамнатских, гле, млад лав ричући сукоби га. 6И дух Господњи сиде на њ, те растрже лава као јаре немајући ништа у руци: и не каза оцу ни матери шта је учинио. 7И тако дошавши говори с дјевојком, и она омиље Самсону. 8А послије неколико дана идући опет да је одведе, сврне да види мртвога лава; а гле, у мртвом лаву рој пчела и мед. 9И извади га у руку, и пође путем једући; и кад дође к оцу и матери, даде им те једоше; али им не рече да је из мртвога лава извадио мед. 10И тако дође отац његов к оној дјевојци, и Самсон учини ондје весеље, јер тако чињаху момци. 11И кад га видјеше Филистеји, изабраше тридесет друга да буду с њим. 12И рече им Самсон: ја ћу вам загоненути загонетку, па ако ми је одгоненете за седам дана док је весеље и погодите, даћу вам тридесет кошуља и тридесеторе свечане хаљине. 13Ако ли не одгоненете, ви ћете дати мени тридесет кошуља и тридесеторе свечане хаљине. А они му рекоше: загонени загонетку своју, да чујемо. 14Тада им рече: од онога који једе изиде јело, и од љутога изиде слатко. И не могаше одгоненути загонетке три дана. 15И седми дан рекоше жени Самсоновој: наговори мужа својега да нам каже загонетку, или ћемо спалити огњем тебе и дом оца твојега. Јесте ли нас зато позвали да нам узмете имање? Је ли тако? 16И стаде плакати жена Самсонова пред њим говорећи: ти мрзиш на ме, и ти ме не љубиш; загоненуо си загонетку синовима народа мојега, а нећеш мени да кажеш. А он јој рече: гле, ни оцу својему ни матери својој нијесам је казао, а теби да је кажем? 17И она плака пред њим за седам дана докле трајаше весеље. А седми дан каза јој, јер бјеше навалила на њ; а она каза загонетку синовима народа својега. 18Тада му рекоше људи града онога седми дан док сунце не зађе: шта је слађе од меда, и шта је љуће од лава? А он им рече: да нијесте орали на мојој јуници, не бисте погодили моје загонетке. 19И дође на њ дух Господњи, те сиђе у Аскалон, и поби ондје тридесет људи, и узе одијело с њих и даде свечане хаљине онима који одгоненуше загонетку; и расрди се врло и отиде кући оца својега. 20А жена Самсонова удаде се за друга његова, с којим се бијаше удружио.