1А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Филистејима за четрдесет година. 2А бијаше један човјек од Сараје од племена синова Дановијех, по имену Маноје, и жена му бјеше нероткиња, и не рађаше. 3Тој жени јави се анђео Господњи и рече јој: гле, ти си сад нероткиња, и нијеси рађала; али ћеш затрудњети и родићеш сина. 4Него сада чувај се да не пијеш вина ни силовита пића, и да не једеш ништа нечисто. 5Јер гле, затрудњећеш, и родићеш сина, и бритва да не пријеђе по његовој глави, јер ће дијете бити назиреј Божји од утробе материне, и он ће почети избављати Израиља из руку Филистејских. 6И жена дође и рече мужу својему говорећи: човјек Божји дође к мени, и лице му бијаше као лице анђела Божјега, врло страшно; али га не запитах одакле је, нити ми он каза својега имена. 7Него ми рече: гле, ти ћеш затрудњети, и родићеш сина; зато сада не пиј вина ни силовита пића и не једи ништа нечисто; јер ће дијете бити назиреј Божји од утробе материне па до смрти. 8Тада се Маноје помоли Господу и рече: о Господе! нека опет дође к нама човјек Божји, којега си слао, да нас научи шта ћемо чинити са дјететом, кад се роди. 9И услиши Господ глас Манојев; и дође опет анђео Господњи к жени кад сјеђаше у пољу; а Маноје муж њезин не бјеше код ње. 10Тада жена брже отрча и јави мужу својему говорећи му: ево, јави ми се онај човјек, који ми је прије долазио. 11А Маноје уставши пође са женом својом; и кад дође к човјеку, рече му: јеси ли ти онај човјек што је говорио овој жени? Он одговори: јесам. 12А Маноје рече: кад буде што си казао, како ће бити правило за дијете и шта ће чинити с њим? 13А анђео Господњи рече Маноју: жена нека се чува од свега што сам јој казао. 14Нека не једе ништа што долази с винове лозе, и вина ни силовита пића нека не пије, и ништа нечисто нека не једе. Што сам јој заповједио све нека држи. 15Тада рече Маноје анђелу Господњему: ради бисмо те уставити да ти зготовимо јаре, 16А анђео Господњи одговори Маноју: да ме и уставиш, нећу јести твојега јела; него ако хоћеш зготови жртву паљеницу, принеси је Господу. Јер Маноје није знао да је анђео Господњи. 17Опет рече Маноје анђелу Господњему: како ти је име? да ти захвалимо кад се збуде што си рекао. 18А анђео Господњи одговори му: што питаш за име моје? Чудно је. 19Тада Маноје узе јаре и дар, и принесе Господу на стијени; а анђео учини чудо пред Манојем и женом његовом; 20Јер кад се подиже пламен с олтара к небу, анђео Господњи подиже се у пламену с олтара; а Маноје и жена његова видећи то падоше ничице на земљу; 21А анђео се Господњи не јави више Маноју ни жени његовој. Тада Маноје разумје да је анђео Господњи. 22И рече Маноје жени својој: зацијело ћемо умријети, јер видјесмо Бога. 23А жена му рече: кад би хтио Бог да нас убије, не би примио из наших руку жртве паљенице ни дара, нити би нам показао свега овога, нити би нам сад објавио таких ствари. 24И тако та жена роди сина, и надје му име Самсон; и дете одрасте, и Господ га благослови. 25И дух Господњи поче ходити с њим по околу Данову, између Сараје и Естаола.