1Знајући да кушање ваше вјере гради трпљење;
2А трпљење нека дјело довршује, да будете савршени и цијели без икаке мане.
3Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
4Али нека иште с вјером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које вјетрови подижу и размећу.
5Јер такови човјек нека не мисли да ће примити што од Бога.
6Који двоуми непостојан је у свима путовима својијем.
7А понижени брат нека се хвали висином својом;
8А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвијет травни.
9Јер сунце огрија с врућином, и осуши траву, и цвијет њезин отпаде, и красота лица њезина погибе; тако ће и богати у хођењу својему увенути.
10Благо човјеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће вијенац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
11Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и он не куша никога;
12Него свакога куша његова сласт, која га вуче и мами.
13Тада затрудњевши сласт рађа гријех; а гријех учињен рађа смрт.
14Не варајте се, љубазна браћо моја!
15Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од оца свјетлости, у којега нема промијењивања ни мијењања видјела и мрака;
16Јер нас драговољно породи ријечју истине, да будемо новина од његова створења.
17Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човјек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
18Јер срдња човјечија не чини правде Божије.
19Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену ријеч која може спасти душе ваше.
20Будите пак творци ријечи, а не само слушачи, варајући сами себе.
21Јер ако ко слуша ријеч а не твори, он је као човјек који гледа лице тијела својега у огледалу;
22Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав бјеше.
23Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дјела, онај ће бити блажен у дјелу својему.
24Ако који од вас мисли да вјерује, и не зауздава језика својега, него вара срце своје, његова је вјера узалуд.
25Јер вјера чиста и без мане пред Богом и оцем јест ова: обилазити сироте и удовице у њиховијем невољама, и држати себе неопогањена од свијета.
26
27Браћо моја! у вјери Господа нашега славнога Исуса Христа не гледајте ко је ко;