1Што је још требало чинити винограду мојему што му не учиних? кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом? 2Сада ћу вам казати што ћу учинити винограду својему. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид нека се погази; 3Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповједићу облацима да не пуштају више дажда на њ. 4Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад његов; он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике. 5Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде мјеста и ви сами останете у земљи. 6Од Господа над војскама чух: многе куће опустјеће, у великим и лијепијем неће бити никога. 7Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер сјемена даће ефу. 8Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали. 9И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; а не гледају на дјела Господња и не виде рада руку његовијех. 10Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи. 11Зато се раширио гроб и развалио ждријело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему. 12И погнуће се прост човјек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се; 13Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом. 14И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустијех мјеста претилину. 15Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и гријех као ужем колским, 16Који говоре: нека похити, нека брзо дође дјело његово, да видимо, и нека се приближи и дође што је наумио светац Израиљев, да познамо. 17Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака свјетлост а од свјетлости мрак, који праве од горкога слатко а од слаткога горко. 18Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни. 19Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мијешању силовита пића. 20Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду. 21Зато као што огањ прождире стрњику и сламе нестаје у пламену, тако ће коријен њихов бити као трулеж и цвијет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше ријеч свеца Израиљева. 22Зато се распали гњев Господњи на народ његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва тјелеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гњев се његов не одврати, него је рука његова још подигнута.