1Ја сам начинио земљу и човјека на њој створио, ја сам разапео небеса својим рукама, и свој војсци њиховој дао заповијест. 2Ја га подигох у правди, и све путове његове поравнићу; он ће сазидати мој град и робље моје отпустиће, не за новце ни за дарове, вели Господ над војскама. 3Овако вели Господ: труд Мисирски и трговина Етиопска и Саваца људи висока раста доћи ће к теби и бити твоја; за тобом ће пристати, у оковима ће ићи, и теби ће се клањати, теби ће се молити говорећи: доиста, Бог је у теби, и нема другога Бога. 4Да, ти си Бог, који се кријеш, Бог Израиљев, спаситељ. 5Они ће се сви постидјети и посрамити, отићи ће са срамотом свиколики који граде ликове. 6А Израиља ће спасти Господ спасењем вјечнијем, нећете се постидјети нити ћете се осрамотити довијека. 7Јер овако вели Господ, који је створио небо, Бог, који је саздао земљу и начинио је и утврдио, и није је створио напразно, него је начинио да се на њој настава: ја сам Господ, и нема другога. 8Нијесам говорио тајно ни на мрачну мјесту на земљи, нијесам рекао сјемену Јаковљеву: тражите ме узалуд. Ја Господ говорим правду, јављам што је право. 9Скупите се и дођите, приступите сви који сте се избавили између народа. Ништа не знају који носе дрво од својега лика и моле се богу који не може помоћи. 10Огласите, и доведите, нека вијећају заједно: ко је то од старине казао? ко је јавио још онда? Нијесам ли ја, Господ? Нема осим мене другога Бога, нема Бога праведнога и спаситеља другога осим мене. 11Погледајте у мене, и спашћете се сви крајеви земаљски; јер сам ја Бог, и нема другога. 12Собом се заклех; изиде из уста мојих ријеч праведна, и неће се порећи, да ће им се поклонити свако кољено, и заклињати се сваки језик, 13И говориће: у Господу је правда и сила; к њему ће доћи; али ће се посрамити сви који се гњеве на њ. 14У Господу ће се оправдати и прославити све сјеме Израиљево. 15 16Паде Вил, извали се Нево; ликови њихови метнуше се на животињу и на стоку; што носите, тешко је, и умориће. 17Извалише се, падоше сви, не могоше избавити товара, него и сами отидоше у ропство. 18Слушајте ме, доме Јаковљев и сви који сте остали од дома Израиљева, које носим од утробе, које држим од рођења. 19И до старости ваше ја ћу бити исти, и ја ћу вас носити до сиједа вијека; ја сам створио и ја ћу носити, ја ћу вас носити и избавићу. 20С ким ћете ме изједначити и испоредити? кога ћете ми узети за прилику да би био као ја? 21Просипају злато из тобоца и мјере сребро на мјерила, плаћају златару да начини од њега бога, пред којим падају и клањају се. 22Мећу га на раме и носе га, и постављају га на мјесто његово, те стоји и не миче се с мјеста својега; ако га ко зове, не одзива се нити га избавља из невоље његове. 23Памтите то, и покажите се да сте људи, узмите на ум, преступници! 24Памтите што је било од старине; јер сам ја Бог, и нема другога Бога, и нико није као ја, 25Који од почетка јављам крај и издалека што још није било; који кажем: намјера моја стоји и учинићу све што ми је воља. 26Зовем с истока птицу и из даљне земље човјека који ће извршити што сам наумио. Рекох и довешћу то, наумих и учинићу.