1Отворићу ријеке на висовима, и изворе усред долина, пустињу ћу обратити у језеро водено, и суху земљу у изворе водене. 2Посадићу у пустињи кедар, ситим, мирту и маслину; посадићу у пустој земљи јелу, бријест и шимшир, 3Да виде и познаду и да промисле и разумију да је то урадила рука Господња, и светац Израиљев да је то створио. 4Изнесите парбу своју, вели Господ, покажите разлоге своје, вели цар Јаковљев. 5Нека дођу и нека нам објаве шта ће бити; објавите нам шта је прво било, да промислимо и познамо шта ће бити иза тога; или кажите нам шта ће бити унапредак. 6Кажите шта ће бити послије, и познаћемо да сте богови; или учините што добро или зло, и дивићемо се и гледати сви. 7Гле, ви нијесте ништа, и дјело ваше није ништа; који вас избира, гад је. 8Подигох једнога са сјевера, и доћи ће; од истока сунчанога призваће име моје, ступаће по главарима као по калу и као што лончар гази блато. 9Ко је објавио од искона, да бисмо знали, или од старина, да бисмо рекли: истина је? Али нема никога да би објавио, нити има кога да напријед казао, нити има кога да би чуо ријечи ваше. 10Ја први Сиону кажем: ето, ето тога. У Јерусалиму ћу дати ко ће јављати добре гласе. 11Јер погледам, али нема никога, нема међу њима ниједнога ко би свјетовао; питам их, али не одговарају ни ријечи. 12Гле, сви су таштина, ништа су дјела њихова; ливени су ликови њихови вјетар и ништавило. 13 14Ево слуге мојега, којега подупирем, избраника мојега, који је мио души мојој; метнућу дух свој на њега, суд народима јављаће. 15Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас његов по улицама. 16Трске стучене неће преломити, и свјештила које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини. 17Неће му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку његову. 18Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и што она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој: 19Ја Господ дозвах те у правди, и држаћу те за руку, и чуваћу те, и учинићу те да будеш завјет народу, видјело народима; 20Да отвориш очи слијепцима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који сједе у тами. 21Ја сам Господ, то је име моје, и славе своје нећу дати другоме ни хвале своје ликовима резанијем. 22Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, прије него настане казујем вам. 23Пјевајте Господу пјесму нову, хвалу његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима. 24Пустиња и градови њезини, села гдје станује Кидар, нека подигну глас, нека пјевају који живе по стијенама, нека кликују саврх гора. 25Нека дају славу Господу, и хвалу његову нека јављају по острвима. 26Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје. 27Мучах дуго, чињах се глух, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истријебити. 28Опустићу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од ријека ћу начинити острва, и језера ћу исушити.