1Јер кад види усред себе дјецу своју, дјело руку мојих, тада ће они светити име моје, светиће свеца Јаковљева и бојаће се Бога Израиљева. 2И који лутају духом оразумиће се, и викачи ће примити науку. 3 4Тешко синовима одметницима, говори Господ, који саставлају намјере које нијесу од мене, заклањају се за заклон који није од мога духа, да домећу гријех на гријех; 5Који слазе у Мисир не питајући шта ћу ја рећи, да се укријепе силом Фараоновом и да се заклоне под сјеном Мисирским. 6Јер ће вам сила Фараонова бити на срамоту, и заклон под сјеном Мисирским на поругу. 7Јер кнезови његови бише у Соану, и посланици његови дођоше у Ханес. 8Али ће се сви посрамити с народа, који им неће помоћи, нити ће им бити на корист ни на добит, него на срамоту и на поругу. 9Товар ће бити на стоци јужној: у земљу гдје је невоља и мука, гдје су лавови и лавићи, гује и змајеви огњени крилати, однијеће благо своје магарцима на раменима и богатство своје камилама на грбама, к народу који неће помоћи. 10Јер ће Мисирци узалуд и напразно помагати; зато вичем о том: јачина им је да сједе с миром. 11Сада иди, напиши ово пред њима на дашчицу, напиши у књигу, да остане за времена која ће доћи, довијека; 12Јер су народ непокоран, синови лажљиви, синови који неће да слушају закона Господњега; 13Који говоре видиоцима: немојте виђати, и пророцима: немојте нам пророковати што је право, говорите нам миле ствари, пророкујте пријевару; 14Сврните с пута, отступите од стазе, нека нестане испред нас свеца Израиљева. 15Зато овако вели светац Израиљев: кад одбацујете ову ријеч, и уздате се у пријевару и опачину и на њу се ослањате, 16Зато ће вам то безакоње бити као пукотина у зиду који хоће да падне, која издигне зид високо, те се нагло уједанпут обори. 17И разбиће га као што се разбија разбијен суд лончарски, не жали се, те се не нађе ни цријепа кад се разбије да узмеш огањ с огњишта или да захватиш воде из јаме. 18Јер овако говори Господ Господ, светац Израиљев: ако се повратите и будете мирни, избавићете се, у миру и уздању биће сила ваша; али ви нећете. 19Него говорите: не; него ћемо на коњма побјећи. Зато ћете бјежати. Појахаћемо брзе коње. Зато ће бити бржи који ће вас тјерати. 20Бјежаће вас тисућа кад један повиче; кад повичу петорица, бјежаћете сви, докле не останете као окресано дрво наврх горе и као застава на хуму. 21А зато чека Господ да се смилује на вас, и зато ће се узвисити да вас помилује; јер је Господ праведан Бог; благо свјема који га чекају. 22Јер ће народ наставати у Сиону, у Јерусалиму; нећеш више плакати, доиста ће те помиловати кад повичеш; чим те чује, одазваће ти се. 23Премда ће вам Господ дати хљеба тужнога и воде невољничке; али ти се више неће узимати учитељи твоји, него ће очи твоје гледати учитеље твоје, 24И уши ће твоје слушати ријеч иза тебе гдје говори: то је пут, идите њим, ако бисте сврнули надесно или налијево.