1Заклињем вас, кћери Јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је, докле јој не буде воља. 2Ко је она што иде горе од пустиње наслањајући се на драгога свога? Под јабуком пробудих те, гдје те роди мати твоја, гдје те роди родитељка твоја. 3Метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју. Јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен Божји. 4Многа вода не може угасити љубави, нити је ријеке потопити. Да ко даје све имање дома својега за ту љубав, осрамотио би се. 5Имамо сестру малену, која још нема дојака. Шта ћемо чинити са сестром својом кад буде ријеч о њој? 6Ако је зид, заградићемо на њему двор од сребра; ако ли врата, утврдићемо их даскама кедровијем. 7Ја сам зид и дојке су моје као куле. Тада постах у очима његовијем као она која нађе мир. 8Виноград имаше Соломун у Валамону; даде виноград чуварима да сваки доноси за род његов по тисућу сребрника. 9Мој виноград који ја имам, преда мном је. Нека теби, Соломуне, тисућа, и двије стотине онима који чувају род његов. 10Која наставаш у вртовима! другови слушају глас твој, дај ми да га чујем. 11Брже, драги мој! И буди као срна или као јеленче на горама мириснијем. 12 13 14Утвара Исаије сина Амосова, коју видје за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудинијех. 15Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: синове одгојих и подигох, а они се одвргоше мене. 16Во познаје господара својега и магарац јасле господара својега, а Израиљ не познаје, народ мој не разумије. 17Да грјешна народа! народа огрезла у безакоњу! сјемена зликовачкога, синова покваренијех! оставише Господа, презреше свеца Израиљева, отступише натраг. 18Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло. 19Од пете до главе нема ништа здрава, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцијеђене ни завијене ни уљем заблажене. 20Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини. 21И оста кћи Сионска као колиба у винограду, као сјеница у градини од краставаца, као град опкољен. 22Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором. 23Чујте ријеч Господњу, кнезови Содомски, послушајте закон Бога нашега, народе Гоморски! 24Што ће ми мноштво жртава ваших? вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу. 25Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом тријему? 26Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.