1Зато ће проклетство прождријети земљу, и затрће се становници њезини; зато ће изгорјети становници земаљски, и мало ће људи остати. 2Тужиће вино, увенуће лоза винова, уздисаће сви који су весела срца. 3Престаће весеље уз бубње, нестаће граје онијех који се веселе, престаће весеље уз гусле. 4Неће пити вина уз пјесме, огркнуће силовито пиће онима који га пију. 5Разбиће се пусти град, затворене ће бити све куће да нико не улази. 6Тужњава ће бити по улицама ради вина, проћи ће свако весеље, отићи ће радост земаљска. 7Пустош ће остати у граду, и врата ће се развалити. 8Јер ће бити у земљи и у народима као кад се оберу маслине, и као кад се паљеткује послије бербе. 9Ови ће подигнути глас свој и пјеваће, ради величанства Господњега подвикиваће од мора. 10Зато славите Господа у долинама, на острвима морским име Господа Бога Израиљева. 11С краја земље чусмо пјесме у славу праведноме; али рекох: олошах! олошах! тешко мени! невјерници невјеру чине, баш невјерници невјеру чине. 12Страхота и јама и замка пред тобом је, становниче земаљски! 13И ко утече чувши за страхоту, пашће у јаму; а ко ижљезе из јаме, ухватиће се у замку; јер ће се уставе на висини отворити и затрешће се темељи земљи. 14Сва ће се земља разбити, сва ће се земља распасти, сва ће се земља усколебати. 15Сва ће се земља љуљати као пијан човјек, и премјестиће се као колиба, јер ће јој отежати безакоње њезино, те ће пасти и неће више устати. 16И у то ће вријеме походити Господ на висини војску високу и на земљи све цареве земаљске. 17И скупиће се као што се скупљају сужњи у јаму, и биће затворени у тамницу, и послије много времена биће похођени. 18И посрамиће се мјесец и сунце ће се застидјети кад Господ над војскама стане царовати на гори Сиону и у Јерусалиму, и пред старјешинама својим прослави се. 19 20Господе, ти си Бог мој, узвишиваћу те, славићу име твоје, јер си учинио чудеса; намјере твоје од старине вјера су и истина. 21Јер си од града начинио гомилу, и од тврдога града зидине; од града двор за странце, довијека се неће саградити. 22Зато ће те славити народ силан, град страшнијех народа бојаће те се. 23Јер си био крјепост убогоме, крјепост сиромаху у невољи његовој, уточиште од поплаве, заклон од жеге, јер је гњев насилнички као поплава која обаљује зид. 24Вреву иностранаца прекинуо си као припеку на суху мјесту; као припека сјеном од облака, тако се пјевање насилника прекиде. 25И Господ ће над војскама учинити свијем народима на овој гори гозбу од претила меса, гозбу од чиста вина, од претила меса с можданима, од вина без талога. 26И поквариће на овој гори застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи. 27Уништиће смрт заувијек, и утрће Господ Господ сузе са свакога лица, и срамоту народа својега укинуће са све земље; јер Господ рече. 28И рећи ће се у оно вријеме: гле, ово је Бог наш, њега чекасмо, и спашће нас; ово је Господ, њега чекасмо; радоваћемо се и веселићемо се за спасење његово. 29Јер ће рука Господња починути на овој гори, а Моав ће се изгазити на свом мјесту као што се гази слама за гној.