1Овако вели Господ, Господ над војскама: иди к оному ризничару, к Сомни, управитељу дворском, 2И реци му: шта ћеш ти ту? и ко ти је ту? те си ту истесао себи гроб? истесао си себи гроб на високу мјесту и спремио си себи стан у камену. 3Ево, човјече, Господ ће те бацити далеко и затрпаће те. 4Завитлаће те и хитити као лопту у земљу пространу; ондје ћеш умријети и ондје ће бити кола славе твоје, срамото дому господара својега; 5И сврћи ћу те с мјеста твојега, и истјераћу те из службе твоје. 6И у то вријеме позваћу слугу својега Елијакима сина Хелкијина; 7И обући ћу му твоју хаљину, и твојим ћу га појасом опасати, и твоју ћу му власт дати у руку, и биће отац Јерусалимљанима и дому Јудину. 8И метнућу му кључ од дома Давидова на раме: кад он отвори, неће нико затворити, и кад он затвори, неће нико отворити. 9И као клин углавићу га на тврду мјесту, и биће пријесто славе дому оца својега; 10И о њему ће се вјешати сва слава дома оца његова, синова и унука, свакојаки судови, и најмањи, и чаше и мјехови. 11У то вријеме, вели Господ над војскама, помјериће се клин углављени на тврдом мјесту, и извадиће се и пашће, и тежа што је на њему пропашће; јер Господ рече. 12 13Бреме Тиру. Ридајте лађе Тарсиске, јер је раскопан, да нема куће нити ко долази. Из земље Китимске јави им се. 14Умукните који живите на острву, које трговци Сидонски поморци пунише. 15И доходи му бијаху по великим водама сјеме Сиорско, жетва с ријеке, и бјеше трг народима. 16Стиди се, Сидоне, јер говори море, сила морска вели: не мучим се порођајем, не рађам, не одгајам момака, не подижем дјевојака. 17Као што се ожалостише кад чуше за Мисир, тако ће се ожалостити кад чују за Тир. 18Идите у Тарсис, ридајте острвљани! 19Је ли то ваш весели град, којега је старина од давнина? његове ће га ноге занијети далеко у туђинство. 20Ко је то смислио на Тир, који раздаваше вијенце, чији трговци бјеху кнезови, и прекупци славни на земљи? 21Господ је над војскама то смислио, да осрамоти понос сваке славе и да поништи све славне на земљи.