1Граде пуни вике и вреве, граде весели! твоји побијени нијесу побијени мачем нити погибоше у боју.
2Главари твоји узмакоше свиколики, повезаше их стријелци; што се год нађе твојих, сви су повезани, ако и побјегоше далеко.
3Зато рекох: прођите ме се, да плачем горко; не трудите се да ме тјешите за погибљу кћери народа мојега.
4Јер је ово дан муке и потирања и сметње од Господа, Господа над војскама, у долини виђења; обалиће зид, и вика ће бити до горе.
5И Елам узе Тул, с колима људи и с коњицима, и Кир истаче штит.
6И красне долине твоје напунише се кола, и коњици се намјестише пред вратима.
7И одастрије се застирач Јудин; и погледао си у то вријеме на оружје у кући шумској.
8И видјесте да је много пролома на граду Давидову, и сабрасте воду у доњем језеру.
9И избројисте куће Јерусалимске, и развалисте куће да утврдите зид.
10И начинисте јаз међу два зида за воду из старога језера; али не погледасте на онога који је то учинио и не обазресте се на онога који је то одавна спремио.
11И зва вас Господ над војскама у онај дан да плачете и ридате и да скубете косе и припашете костријет;
12А гле, радост и весеље, убијају говеда, кољу овце, једу месо и пију вино говорећи: једимо и пијмо, јер ћемо сјутра умријети.