1У то ће вријеме човјек погледати на творца својега, и очи његове гледаће на свеца Израиљева; 2А неће погледати на олтаре, дјело руку својих, нити ће гледати на оно што су начинили прсти његови, ни на лугове ни на ликове сунчане. 3У то ће вријеме тврди градови његови бити као остављен грм и огранак, јер ће се оставити ради синова Израиљевијех, и биће пустош. 4Јер си заборавио Бога спасења својега, и нијеси се сјећао стијене силе своје; зато сади красне садове и лозу страну пресађуј; 5Дању ради да узрасте што посадиш, и јутром гледај да ти сјеме никне; али кад дође до брања разграбиће се, и остаће ти љута жалост. 6Тешко мноштву великих народа, што буче као што буче мора, и узаврелијем народима, којих стоји врева као силнијех вода; 7Врева стоји народа као великих вода; али ће повикати на њих, и они ће побјећи далеко, и биће гоњени као пљева по брдима од вјетра и као прах од вихора. 8Увече ето страха, и прије него сване нема никога. То је дио онијех који нас газе, и нашљедство онијех који отимљу од нас. 9 10Тешко земљи која сјен чини крилима с оне стране ријека Етиопских; 11Која шаље посланике преко мора, у лађама од сите по водама, говорећи: идите, брзи гласници, к народу расијану и оплијењену, к народу страшну откако је досад, к народу размјерену и погажену, којему земљу разносе ријеке. 12Сви који живите на свијету и станујете на земљи, кад се дигне застава на горама, гледајте, и кад затруби труба, слушајте. 13Јер овако ми рече Господ: умирићу се и гледаћу из стана својега, као врућина која суши послије дажда и као росан облак о врућини жетвеној. 14Јер прије бербе, кад напупе пупци и од цвијета постане грозд и стане зрети, окресаће одводе косијером, и узеће лозу и отсјећи. 15Све ће се оставити птицама горским и звијерима земаљским; и птице ће љетовати на њима, а свакојаке звијери земаљске зимоваће. 16Тада ће се донијети дар Господу над војскама од народа расијанога и оплијењенога, од народа страшнога откако је досад, од народа размјеренога и погаженога, којему земљу разносе ријеке, к мјесту имена Господа над војскама, ка гори Сионској. 17 18Бреме Мисиру. Гле, Господ сједећи на облаку лаку доћи ће у Мисир; и затрешће се од њега идоли Мисирски, и срце ће се растопити у Мисирцима. 19И раздражићу Мисирце једне на друге, те ће војевати брат на брата и пријатељ на пријатеља, град на град, царство на царство. 20И нестаће духа Мисиру, и намјеру његову разбићу; тада ће питати своје идоле и опсјенаре и враче и гатаре. 21И предаћу Мисирце у руке жестоким господарима, и љут ће цар владати њима, вели Господ, Господ над војскама. 22И нестаће воде из мора, и ријека ће пресахнути и засушити се. 23И ријеке ће отећи, опашће и пресахнути потоци Мисирски, трска и сита посушиће се. 24Трава крај потока, на ушћу потока, и сви усјеви крај потока посахнуће и нестаће их и пропашће. 25И тужиће рибари и сјетоваће сви који бацају удицу, и који разапињу мрежу по водама забринуће се.