1Ко је она што се види као зора, лијепа као мјесец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама? 2Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци. 3Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова. 4Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? као чете војничке. 5 6 7Како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дјело руку умјетничких. 8Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима; 9Двије дојке твоје као два близанца срнчета; 10Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима Ватравимским; нос ти је као кула Ливанска која гледа према Дамаску; 11Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана. 12Како си лијепа и како си љупка, о љубави у милинама! 13Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови. 14Рекох: попећу се на палму, дохватићу гране њезине; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твојега као јабуке; 15И грло твоје као добро вино, које иде право драгому мојему и чини да говоре усне онијех који спавају. 16Ја сам драгога својега, и њега је жеља за мном. 17Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима. 18Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; ондје ћу ти дати љубав своју. 19Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој. 20 21О да би ми брат био, да би сао сисе матере моје! нашавши те на пољу пољубила бих те, и не бих била пријекорна. 22Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје; ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавијем, соком од шипака.