1Хоће ли се сјекира величати над онијем који њом сијече? хоће ли се пила разметати над онијем који њом ради? као да би прут махао онијем који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета. 2Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ. 3Јер ће видјело Израиљево бити огањ, и светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан. 4И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тијела, уништиће, и биће као бјегунац кад изнемогне. 5И што остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дијете могло пописати. 6И у то вријеме остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљеву неће се више ослањати на онога ко их бије, него ће се ослањати на Господа свеца Израиљева истином. 7Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силноме. 8Јер ако буде народа твојега, Израиљу, као пијеска морскога, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда. 9Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи. 10Зато овако вели Господ, Господ над војскама: не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру. 11Јер још мало, и гњев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао. 12Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап Мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру. 13И тада ће се скинути бреме његово с рамена твојега и јарам његов с врата твојега, и изломиће се јарам од помазања. 14Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој. 15Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побјеже. 16Вичи иза гласа, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте! 17Мадмина побјеже, становници Гевимски утекоше. 18Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери Сионске, на хум Јерусалимски. 19Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; што је високо посјећи ће, и што је уздигнуто снизиће. 20И густу ће шуму исјећи сјекиром, и Ливан ће пасти од силнога. 21 22Али ће изаћи шибљика из стабла Јесејева, и изданак из коријена његова изникнуће. 23И на њему ће почивати дух Господњи, дух мудрости и разума, дух савјета и силе, дух знања и страха Господњега. 24И мирисање ће му бити у страху Господњем, а неће судити по виђењу својих очију, нити ће по чувењу својих ушију карати. 25Него ће по правди судити сиромасима и по правици карати кротке у земљи, и удариће земљу прутом уста својих, и духом усана својих убиће безбожника. 26И правда ће му бити појас по бедрима, и истина појас по боцима. 27И вук ће боравити с јагњетом, и рис ће лежати с јаретом, теле и лавић и угојено живинче биће заједно, и мало дијете водиће их. 28И крава и медвједица заједно ће пасти, млад њихова лежаће заједно, и лав ће јести сламу као во. 29И дијете које сиса играће се над рупом аспидином, и дијете одбијено од сисе завлачиће руку своју у рупу змије василинске. 30Неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, јер ће земља бити пуна познања Господњега као море воде што је пуно. 31И у то ће вријеме за коријен Јесејев, који ће бити застава народима, распитивати народи, и почивалиште његово биће славно. 32И тада ће Господ опет подигнути руку своју да задобије остатак народа својега, што остане од Асирске и од Мисира и од Патроса и од Етиопске и од Елама и од Сенара и од Емата и од острва морских.