1Јер се народ неће обратити к оному ко га бије, и неће тражити Господа над војскама. 2Зато ће одсјећи Господ Израиљу главу и реп, грану и ситу у један дан. 3Старјешина и угледан човјек то је глава, а пророк који учи лаж то је реп. 4Јер који воде тај народ, они га заводе, а које воде, они су пропали. 5Зато се Господ неће радовати младићима његовијем, и на сироте његове и на удовице његове неће се смиловати, јер су свиколики лицемјери и зликовци, и свака уста говоре неваљалство. Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута. 6Јер ће се разгорјети безбожност као огањ, који сажеже чкаљ и трње, па упали густу шуму, те отиде у дим високо. 7Од гњева Господа над војскама замрачиће се земља и народ ће бити као храна огњу, нико неће пожалити брата својега. 8И зграбиће с десне стране, па ће опет бити гладан, и јешће с лијеве стране, па се опет неће наситити; сваки ће јести месо од мишице своје, Манасија Јефрема, и Јефрем Манасију, а обојица ће се сложити на Јуду. Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута. 9 10Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду, 11Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мојега, да би им плијен биле удовице и сироте грабеж. 12А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи из далека? коме ћете прибјећи за помоћ? гдје ли ћете оставити славу своју? 13Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута. 14Тешко Асиру, шиби гњева мојега, ако и јест палица у руци његовој моја јарост. 15На народ лицемјерни послаћу га, и заповједићу му за народ на који се гњевим, да плијени и отима, и да га изгази као блато на улицама. 16Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истријеби многе народе. 17Јер ће рећи: кнезови моји нијесу ли сви цареви? 18Није ли Халан као Хархемис? није ли Емат као Арфад? није ли Самарија као Дамаск? 19Како је рука моја нашла царства лажнијех богова, којих ликови бијаху јачи од Јерусалимских и Самаријских, 20Нећу ли учинити Јерусалиму и његовијем лажнијем боговима онако како сам учинио Самарији и њезинијем лажнијем боговима? 21Али кад сврши Господ све дјело своје на гори Сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолога срца цара Асирскога и славу поноситијех очију његовијех. 22Јер рече: крјепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и премјестих међе народима и благо њихово заплијених и као јунак оборих становнике.