1С усана твојих капље сат, невјесто, под језиком ти је мед и млијеко, и мирис је хаљина твојих као мирис Ливански. 2Ти си као врт затворен, сестро моја невјесто, извор затворен, студенац запечаћен. 3Биље је твоје воћњак од шипака с воћем краснијем, од кипра и нарда. 4Од нарда и шафрана, од иђирота и цимета са свакојаким дрвљем за кад, од смирне и алоја и са сваким прекрасним мирисима. 5Изворе вртовима, студенче воде живе и која тече с Ливана! 6Устани сјевере, и ходи јуже, и дуни по врту мом да капљу мириси његови; нека дође драги мој у врт свој, и једе красно воће своје. 7 8Дођох у врт свој, сестро моја невјесто, берем смирну своју и мирисе своје, једем сат свој и мед свој, пијем вино своје и млијеко своје; једите, пријатељи, пијте, и опијте се, мили моји! 9Ја спавам а срце је моје будно; ето гласа драгога мојега, који куца: отвори ми, сестро моја, драга моја, голубице моја, безазлена моја; јер је глава моја пуна росе и коса моја ноћнијех капи. 10Свукла сам хаљину своју, како ћу је обући? опрала сам ноге своје, како ћу их каљати? 11Драги мој промоли руку своју кроз рупу, а што је у мени устрепта од њега. 12Ја устах да отворим драгоме својему, а с руку мојих прокапа смирна, и низ прсте моје потече смирна на држак од браве. 13Отворих драгому своме, али драгога мојега не бјеше, отиде. Бијах изван себе кад он проговори. Тражих га, али га не нађох; виках га, али ми се не одазва. 14Нађоше ме стражари, који обилазе по граду, бише ме, ранише ме, узеше пријевјес мој с мене стражари по зидовима. 15Заклињем вас, кћери Јерусалимске, ако нађете драгога мојега, шта ћете му казати? Да сам болна од љубави. 16Што је твој драги бољи од других драгих, о најљепша међу женама? што је твој драги бољи од других драгих, те нас тако заклињеш? 17Драги је мој био и румен, заставник између десет тисућа; 18Глава му је најбоље злато, коса му је кудрава, црна као гавран; 19Очи су му као у голуба на потоцима воденијем, млијеком умивене, и стоје у обиљу; 20Образи су му као лијехе мириснога биља, као цвијеће мирисно; усне су му као љиљан, с њих капље смирна житка; 21На рукама су му златни прстени, на којима су уковани вирили; трбух му је као свијетла слонова кост обложена сафирима. 22Гњати су му као ступови од мрамора, углављени на златном подножју; стас му је Ливан, красан као кедри. 23Уста су му слатка и сав је љубак. Таки је мој драги, таки је мој мили, кћери Јерусалимске. Куда отиде драги твој, најљепша међу женама? куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом? 24 25Драги мој сиђе у врт свој, к лијехама мириснога биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане. 26Ја сам драгога својега, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима. 27Лијепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама. 28Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду. 29Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне а ниједне нема јалове. 30Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка. 31Шездесет има царица и осамдесет иноча, и дјевојака без броја;