1И тај ће цар чинити што хоће, и подигнуће се и узвисиће се изнад свакога бога, и чудно ће говорити на Бога над боговима, и биће срећан докле се не сврши гњев, јер ће се извршити што је одређено. 2Неће марити ни за богове својих отаца ни за љубав женску, нити ће за кога бога марити, него ће се узвишивати нада све. 3И на мјесто Бога најсилнијега славиће бога којега оци његови не знаше, славиће златом и сребром и драгим камењем и закладима. 4И учиниће да градови Бога најсилнијега буду бога туђега; које позна умножиће им славу и учиниће их господарима над многима и раздјелиће земљу мјесто плате. 5А у пошљедње вријеме јужни ће се цар побити с њим; и цар ће сјеверни ударити на њ као вихор с колима и коњицима и с многим лађама, и ушавши у земље поплавиће и проћи. 6И доћи ће у красну земљу, и многи ће пропасти, а ове ће се избавити од његовијех руку: Едомска, Моавска и главни дио синова Амоновијех. 7И посегнуће руком својом на земље, и земља Мисирска неће умакнути. 8И освојиће благо у злату и у сребру и све закладе Мисирске; и Ливијани и Етиопљани ићи ће за њим. 9Али ће га гласови с истока и са сјевера смести, те ће изаћи с великим гњевом да погуби и затре многе. 10И разапеће шаторе двора својега међу морима на красној светој гори; и кад дође к своме крају, нико му неће помоћи. 11 12А у то ће се вријеме подигнути Михаило велики кнез, који брани твој народ; и биће жалосно вријеме, какога није било откако је народа до тада; и у то ће се вријеме избавити твој народ, сваки који се нађе записан у књизи. 13И много онијех који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вјечни а други на срамоту и пријекор вјечни. 14И разумни ће се сјати као свјетлост небеска, и који многе приведоше к правди, као звијезде вазда и довијека. 15А ти Данило затвори ове ријечи и запечати ову књигу до пошљедњега времена; многи ће претраживати, и знање ће се умножити. 16Тада погледах ја Данило, и гле, стајаху друга двојица, један с ове стране на бријегу ријеке, а други с оне стране на бријегу ријеке. 17И један рече човјеку обученоме у платно, који стајаше над водом у ријеци: кад ће бити крај тијем чудесима? 18И чух човјека обученога у платно, који стајаше над водом у ријеци, и подиже десницу своју и љевицу своју к небу, и закле се онијем који живи увијек да ће се све ово испунити по времену, по временима и по по времена, и кад се сврши расап силе светога народа. 19И ја чух али не разумјех; и рекох: господару мој, какав ће бити крај томе?