1Ако ли и отхрани синове своје, ја ћу их учинити да буду без дјеце, да не остане ниједан; и тешко њима кад отступим од њих. 2Јефрем, кад га гледах, бјеше као Тир, посађен на љупку мјесту; али ће Јефрем извести крвнику синове своје. 3Подај им, Господе; шта ћеш им дати? подај им утробу пометљиву и дојке усахле. 4Сва је злоћа њихова у Галгалу; зато ондје мрзим на њих; за злоћу дјела њиховијех изагнаћу их из дома својега; нећу их више љубити: сви су кнезови њихови одметници. 5Ударен би Јефрем; коријен им посахну, неће родити рода; ако и роде, убићу мили пород утробе њихове. 6Одбациће их Бог мој, јер га не слушају, и скитаће се по народима. 7 8Израиљ је празна лоза винова, оставља род за се; што више рода има, то више умножава олтаре; што му је боља земља, то више кити ликове. 9Срце им је раздијељено, зато су криви; он ће оборити олтаре њихове, поломиће ликове њихове.