1Кад отиду, разапећу на њих мрежу своју, као птице небеске свући ћу их, караћу их како је казивано у збору њихову. 2Тешко њима, јер зађоше од мене; погибао ће им бити, јер ме изневјерише; ја их искупих, а они говорише на ме лаж. 3Нити ме призиваше из срца својега, него ридаше на одрима својим; жита и вина ради скупљајући се отступају од мене. 4Кад их карах, укријепих им мишице; али они мислише зло на ме. 5Враћају се, али не к вишњему, посташе као лук лажљив; кнезови ће њихови попадати од мача с обијести језика својега; то ће им бити потсмијех у земљи Мисирској. 6 7Трубу на уста, и реци: као орао иде на дом Господњи; јер преступише завјет мој и отпадише се од закона мојега. 8Израиљ ће викати к мени: Боже мој; познајемо те. 9Израиљ је оставио добро; непријатељ ће га гонити. 10Постављају цареве, али не од мене; подижу кнезове, за које ја не знам; од сребра својега и од злата својега граде себи ликове, да се истријебе. 11Оставило те је теле твоје, Самаријо; јарост се моја распалила на њих; докле се неће моћи очистити? 12Јер је и оно од Израиља; начинио га је умјетник, и није Бог; теле ће Самаријско отићи у комаде. 13Јер сију вјетар, па ће жети олују; стабљике неће имати, клица неће дати брашна; да би и дала, прождријеће га туђинци. 14Прождријеће се Израиљ, биће међу народима као суд на ком нема милине.