1И теби је, Јуда, приправљена жетва, кад вратим робље народа својега. 2 3Кад лијечим Израиља, тада се показује безакоње Јефремово и злоћа Самаријска; јер чине лаж, и лупеж улази, и напољу удара чета. 4И не говоре у срцу свом да ја памтим свако безакоње њихово; сада стоје око њих дјела њихова, преда мном су. 5Неваљалством својим веселе цара и лажима својим кнезове. 6Сви чине прељубу; као пећ су коју ужари хљебар, који престане стражити кад замијеси тијесто па докле ускисне. 7На дан цара нашега разбољеше се кнезови од мијеха вина, и он пружи руку своју потсмјевачима. 8Јер на засједе своје управљају срце своје, које је као пећ; хљебар њихов спава цијелу ноћ, ујутру гори као пламен огњени. 9Сви су као пећ угријани и прождиру своје судије; сви цареви њихови падају, ниједан између њих не виче к мени. 10Јефрем се помијешао с народима; Јефрем је погача непреврнута. 11Иностранци једу му силу, а он не зна; сиједе косе попадају га, а он не зна. 12И поноситост Израиљева свједочи му у очи, али се не враћају ка Господу Богу својему нити га траже уза све то.