1Јефрему се чини насиље, сатрвен је судом, јер од своје воље отиде за заповијешћу. 2Зато ћу ја бити Јефрему као мољац и као црв дому Јудину. 3И Јефрем видје болест своју и Јуда своју рану, и отиде Јефрем к Асирцу, и Јуда посла к цару који би га бранио; али вас он не може исцијелити нити ће вас опростити ране ваше. 4Јер ћу ја бити као лав Јефрему, као лавић дому Јудину; ја, ја ћу зграбити, и отићи ћу, однијећу и нико неће избавити. 5Отићи ћу и вратићу се на своје мјесто докле не признаду своју кривицу и потраже лице моје; кад буду у невољи тражиће ме. 6 7Ходите да се вратимо ка Господу; јер он раздрије, и исцијелиће нас, рани, и завиће нас. 8Повратиће нам живот до два дана, трећи дан подигнуће нас, и живјећемо пред њим. 9Тада ћемо познати Господа и све ћемо га више познавати; јер му је излазак уређен као зора и доћи ће нам као дажд, као позни дажд који натапа земљу. 10Што да ти учиним, Јефреме? што да ти учиним, Јуда? јер је доброта ваша као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане. 11Зато их сјекох преко пророка и убијах ријечима уста својих, и свјетлост судова твојих изиде. 12Јер је мени милост мила а не жртва, и познавање Бога већма него жртва паљеница. 13Али они преступише завјет као Адам; ту ме изневјерише. 14Галад је град онијех који чине безакоње, по њему су крвави трагови. 15А дружина је свештеничка као чета која дочекује људе, убијају на путу у Сихем, чине грдило.