1И ово ћемо учинити ако Бог допусти. 2Јер није могуће оне који су једном просвијетљени, окусили дара небескога, постали заједничари Духа светога, 3И окусили добре ријечи Божије, и силе онога свијета, и отпали, 4Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијега. 5Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога; 6А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпослије сажеже. 7Али од вас, љубазни, надамо се бољему и што се држи спасенија, ако и говоримо тако. 8Јер Бог није неправедан да заборави дјело ваше и труд љубави коју показасте у име његово, послуживши светима и служећи. 9Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се над одржи тврдо до самога краја; 10Да не будете љениви, него да се угледате на оне који вјером и трпљењем добијају обећања. 11Јер кад Бог Аврааму обећа, не имајући ничим већијем да се закуне, закле се собом, 12Говорећи: заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те. 13И тако трпећи дуго, доби обећање. 14Јер се људи већијем куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење. 15Зато и Бог кад шћаше нашљедницима обећања обилније да покаже тврђу савјета својега, учини посредника клетву: 16Да би у двјема непоколебљивијем стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утјеху ми који смо прибјегли да се ухватимо за над који нам је дан, 17Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завјесе, 18Гдје Исус уђе напријед за нас, поставши поглавар свештенички довијека по реду Мелхиседекову. 19 20Јер овај Мелхиседек бјеше цар Салимски, свештеник Бога највишега, који срете Авраама кад се враћаше с боја царева, и благослови га;