1Како ћемо побјећи на маривши за толико спасеније? које поче Господ проповиједати, и они који су чули потврдише међу нама, 2Кад и Бог посвједочи и знацима и чудесима и различнијем силама, и Духа светога раздијељивањем по својој вољи. 3Јер Бог не покори анђелима васинога свијета, који иде и о коме говоримо. 4Али неко посвједочи негдје говорећи: шта је човјек да га се опоменеш, или син човјечиј да га обиђеш? 5Умалио си га малијем нечим од анђела, славом и части вјенчао си га, и поставио си га над дјелима руку својијех: 6Све си покорио под ноге његове. А кад му покори све, ништа не остави њему непокорено; али сад још не видимо да му је све покорено. 7А умаљенога малијем чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе вјенчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт. 8Јер приликоваше њему за којега је све и кроз којега је све, који доведе многе синове у славу, да доврши поглавара спасенија њихова страдањем. 9Јер и онај који освећује, и они који се освећују, сви су од једнога; заради тога узрока не стиди се назвати их браћом 10Говорећи: објавићу име твоје браћи својој, и посред цркве запјеваћу те. 11И опет: ја ћу се у њега уздати. И опет: ево ја и дјеца моја коју ми је дао Бог. 12Будући пак да дјеца имају тијело и крв, тако и он узе дијел у томе, да смрћу сатре онога који има државу смрти, то јест ђавола; 13И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови. 14Јер се заиста не прима анђела, него се прима сјемена Авраамова. 15Зато бјеше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и вјеран поглавар свештенички пред Богом, да очисти гријехе народне. 16Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају. 17 18Зато, браћо света, заједничари звања небескога, познајте посланика и владику, којега ми признајемо, Исуса Христа,