1Вјером познајемо да је свијет ријечју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало. 2Вјером принесе Авељ Богу већу жртву него Каин, кроз коју доби свједочанство да је праведник, кад Бог посвједочи за даре његове; и кроз њу он мртав још говори. 3Вјером би Енох пренесен да не види смрти; и не нађе се, јер га Бог премјести, јер прије него га премјести, доби свједочанство да угоди Богу. 4А без вјере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да вјерује да има Бог и да плаћа онима који га траже. 5Вјером Ноје примивши заповијест и побојавши се онога што још не видје, начини ковчег за спасеније дома својега, којијем осуди сав свијет, и поста нашљедник правде по вјери. 6Вјером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју шћаше да прими у нашљедство, и изиђе не знајући куда иде. 7Вјером дође Авраам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, сунашљедницима обећања тога. 8Јер чекаше град који има темеље, којему је зидар и творац Бог. 9Вјером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни, и роди преко времена старости; јер држаше за вјерна онога који обећа. 10Зато се и родише од једнога, још готово мртвога, као звијезде небеске мноштвом, и као небројени пијесак покрај мора. 11У вјери помријеше сви ови не примивши обећања, него га видјевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи. 12Јер који тако говоре показују да траже отачанства. 13И да би се они опоменули онога из којега изиђоше, имали би вријеме да се врате. 14Али сад боље желе, то јест небеско. Зато се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град. 15Вјером приведе Авраам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто бјеше примио обећање, 16У којему бјеше казано: у Исаку назваће ти се сјеме; 17Помисливши да је Бог кадар и из мртвијех васкрснути; зато га и узе за прилику. 18Вјером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи. 19Вјером благослови Јаков умирући свакога сина Јосифова, и поклони се врху палице његове. 20Вјером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевијех, и заповиједа за кости своје. 21Вјером Мојсија, пошто се роди, крише три мјесеца родитељи његови, јер видјеше красно дијете, и побојаше се заповијести цареве. 22Вјером Мојсије, кад би велики, не хтједе да се назива син кћери Фараонове; 23И воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост гријеха: 24Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага Мисирскога; јер гледаше на плату. 25Вјером остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше онога који се не види, као да га виђаше. 26Вјером учини пасху и прољев крви, да се онај који губљаше прворођене не дотакне до њих. 27Вјером пријеђоше Црвено Море као по сухој земљи; које и Мисирци окушавши потопише се. 28Вјером падоше зидови Јерихонски, кад се обилази око њих седам дана. 29Вјером Раав курва не погибе с невјерницима, примивши уходе с миром, и изведавши их другијем путем. 30И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао приповиједати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другијем пророцима, 31Који вјером побиједише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, 32Угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растјераше војске туђе; 33Жене примише своје мртве из васкрсенија; а други бише побијени, не примивши избављења, да добију боље васкрсеније; 34А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице; 35Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помријеше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти; 36Којијех не бијаше достојан свијет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљскијем. 37И ови сви добивши свједочанство вјером не примише обећања; 38Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства. 39 40Зато дакле и ми имајући око себе толику гомилу свједока, да одбацимо свако бреме и гријех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,