1Који будући сјајност славе и обличје бића његова, и носећи све у ријечи силе своје, учинивши собом очишћење гријеха нашијех, сједе с десне стране пријестола величине на висини, 2И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби. 3Јер коме од анђела рече кад: син мој ти си, ја те данас родих? И опет: ја ћу му бити отац, и он ће ми бити син. 4И опет уводећи првороднога у свијет говори: и да му се поклоне сви анђели Божији. 5Тако и анђелима говори: који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени. 6А сину: пријестол је твој, Боже, ва вијек вијека; палица је правде палица царства твога. 7Омиљела ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости већма од другова твојијех. 8И опет: ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дјела руку твојијех: 9Она ће проћи, а ти остајеш: и сва ће остарјети као хаљина, 10И савићеш их као хаљину, и измијениће се: а ти си онај исти, и твојијех година неће нестати. 11А коме од анђела рече кад: сједи мени с десне стране док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима? 12Нијесу ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наслиједити спасеније? 13 14Тога ради ваља нам већма пазити на ријечи које слушамо, да како не отпаднемо.